Rezultati istraživanja koje je sproveo tim sa Univerziteta Grifit predvođen Amandom Doson objavljeni su u četvrtak u časopisu „Nejčer komjunikejšens“.
Tim je istraživanjem prvi put otkrivena sposobnost račića da fizički izazovu promenu mikroplastike koju progutaju.
Mikroplastika su komadići plastike manji od pet milimetara koji štete morskom svetu. Antarktički račići poznati kao antarktički krilovi važni su za okolinu jer predstavljaju hranu mnogim morskim sisarima.
Naučnici su upozorili da mikroplastika u okeanima predstavlja znatan rizik za velike životinje poput kitova, ajkula i manta (vrsta raže manta birostris), koje ih progutaju jedući „zaražene“ račiće.
Istraživanje je pokazalo da krilovi mogu da samelju mikročestice polietilena u nanočestice.
Profesor Bengtson Neš s Grifita kaže da istraživanje otkriva „ranije neotkrivenu dinamiku u pretnji koju predstavlja zagađenje plastikom“.
Neš je kazao kako to znači da je biološka razgradnja mikroplastike u nanoplastiku verovatno raširena unutar većine ekosistema.
Dodao je da štetni učinak probave mikroplastike mora dodatno da se prouči kako bi se obuhvatili potencijalni učinci nanoplastike na ćelije.
Veliki broj studija u području ekologije mora pokazuje egzistencijalnu pretnju koju predstavljaju milioni tona plastičnog otpada koji svake godine završe u okeanima.
Organizacija Ujedinjenih nacija za okeane nazvala je to „planetarnom krizom“ u trenutku dok se procenjuje da će proizvodnja plastike globalno nastaviti rast.
