Naime, ministri odbrane EU ozvaničili su listu prvih 17 projekata kojima žele da postepeno objedine odbrambene i bezbednosne snage. Kako se navodi, dogovoreni su projekti zajedničke medicinske komande, unapređenje pomorskog nadzora, formiranje platforme za razmenu sajber pretnji, stvaranje mreže logističkih centara, kao i opremanje pešadije lakim oklopnim vozilima.
Međutim, postavlja se pitanje u kojoj meri ovi projekti zaista predstavljaju realan početak formiranja „evropske vojske“ i da li SAD sa odobravanjem gledaju na najnoviji dogovor evropskih ministara odbrane.
General-major Vojske Srbije u penziji prof. dr Mitar Kovač podseća da su se još u vreme prvih najava ideje o formiranju jedinstvene evropske odbrane mnogi analitičari u svetu, ali i u strukturama NATO-a i samoj Americi, pitali da li će da ta buduća evropska vojska biti neki podsistem NATO-a ili nezavisna struktura.
„Mislim da ovaj nastavak strateškog opredeljenja EU, koji uprkos sugestijama Sjedinjenih Američkih Država teži da gradi svojevrstan oblik bezbednosnog i vojnog, odnosno odbrambenog organizovanja, koji bi bio autentičan i nezavisan od strukture NATO-a, jeste strateška odrednica koja će obeležiti neki naredni period. Međutim, poznato je da ne postoji saglasnost vodećih država članica NATO-a u ovom pitanju. Pre svega, SAD nastoje, a to će nastaviti i u budućnosti, da preko država članica Alijanse i Evropske unije kanališu taj proces i da ga, ukoliko on preraste u opasnost po NATO, onemoguće u njegovom razvoju“, ocenjuje Kovač.
Iz tog razloga, dodaje naš sagovornik, i ovi prvi projekti koje su usaglasili evropski ministri odbrane nisu suština izgradnje jedne buduće vojske.
„Oni više govore o koordinaciji u pojedinim pitanjima logističke i obaveštajne dimenzije, ili u pogledu opremanja vojski evropskih država sličnim borbenim sistemima i sličnim naoružanjem kako bi te snage bile kompatibilne za izvođenje operacija na nekom prostoru“, objašnjava Kovač.
Na pitanje kako komentariše najavu da Evropski fond za odbranu do 2020. godine prikupi 590 miliona evra, Kovač kaže da nije reč o nekoj ozbiljnoj cifri ako imamo u vidu da se govori o jednom tako složenom, budućem projektu.
„To su veoma mala sredstva za neku ozbiljniju nameru izgradnje jedinstvene vojske i verujem da će se ta sredstva opredeliti u realizaciju proklamovanih zadataka oko izgradnje interoperabilnosti, zajedničkih vežbi i obuka i u domenu komandnih struktura“, kaže Kovač.
Prema njegovim rečima, ono što je problematično za budućnost Evropske vojske, pored nesaglasnosti SAD oko tog projekta, jeste njena svrha i njena misija.
„Njena odbrambena i bezbednosna dimenzija, uglavnom u kontekstu ukrajinske krize, pa i budućih kriza koje će se uspostavljati duž linije podele između Istoka i Zapada, jeste da stane u taj prvi ešalon. Takvu vojsku bi NATO podržao, ali vojsku koja bi bila bez komande Sjedinjenih Država i Severnoatlantske alijanse jednostavno ne vidim u bliskoj budućnosti jer oko toga neće biti moguće postići saglasnost većine članica, a kamoli svih članica Evropske unije. Ipak, ukoliko buduće vreme bude išlo u prilog formiranju takve vojske koja će biti ofanzivna i koja će biti prvi ešalon u nastupu ka Istoku, a pre svega Rusiji, mislim da bi Srbija verovatno trebalo da posluša volju naroda i da preispita svoje dalje integracije u takvu Evropsku uniju“, kategoričan je Kovač.
