Šemjakin, koji je u Srbiji bio čest i rado viđen gost, posebno se specijalizovao za istoriju Srbije i Balkana novog veka, kao i za rusko-srpske veze i odnose. Izučavao je istoriju Prvog svetskog rata, a od početka dvehiljaditih godina aktivno proučavao modernizacione procese u balkanskim zemljama i bio šef projekta „Čovek na Balkanu u procesu modernizacije“, u okviru kojeg je do 2011. godine izašlo šest tematskih zbornika.
Upoznala sam ga 2004. u prostorijama Instituta, a prvi utisak je bio ne samo da bez akcenta govori srpski, što je za Ruse retkost, nego da i istoriju Srbije drži u malom prstu. Dosta se bavio istorijom dobrovoljačkog pokreta u Srpsko-turskom ratu 1876. kao i Nikolom Pašićem, po čemu ga prepoznaju i srpski čitaoci, budući da su mu prevedene na srpski knjige „Ideologija Nikole Pašića“, „Mitropolit Mihajlo i Nikola Pašić. Emigrantska prepiska (1884–1888)“, kao i „Smrt grofa Vronskog“.
Šemjakin je bio doktor istorijskih nauka, a rodio se 1. maja 1960. u Tuli. Istorijski fakultet MGU završio je 1986, a 1990. odbranio je magistarski rad „Formiranje Radikalne partije u Srbiji 1881/1883. godine“. Tema doktorske disertacije koju je odbranio 1998. u Institutu za slovenske studije bila je „Ideologija Nikole Pašića. Formiranje i evolucija (1868–1891)“.
