Natalija Manturova pozdravila je učesnike treće po redu godišnje konferencije i podsetila da je običan, prirodan cvet lepši nego savršeno napravljen veštački. Isto važi i za ljudsko lice, istakla je domaćica ovog skupa i dodala:
„Raznovrsnost naroda koji žive na teritoriji Ruske Federacije čine da plastični hirurzi moraju da znaju da pristupe svakom slučaju ponaosob. Predstave o lepoti se agresivno prenose putem medija i žene počinju identično da se oblače i šminkaju. Na kraju, mnoge žene koriste usluge plastičnih hirurga kako bi sve imale identičan uzak nos, visoke jagodice. Ispada da predstavnici različitih rasa teže istim idealima lepote, ali onda često ispadaju loše kombinacije.“
Manturova, šefica Katedre plastične i rekonstruktivne hirurgije na Ruskom nacionalnom istraživačkom medicinskom univerzitetu „Pirogov“, navela je primer kada to estetska hirurgija ne bi trebalo da se primenjuje.
„Zamislite samo čuvene francuske glumce Žan Pol Belmonda i Žerarda Depardjea sa tankim i ’savršenim‘ nosevima. To bi bilo gotovo smešno! Njihova dopadljivost je u tom robusnom izgledu, to je njihova harizma, ono po čemu su prepoznatljivi.“
Kako drugi ljudi doživljavaju našu lepotu mnogo češće zavisi od onoga kako se mi iznutra osećamo, smatra Manturova.
Zbog sve češće zloupotrebe imperativa lepote do koje dolazi u plastičnoj hirurgiji, Manturova je insistirala da se njenim studentima uvede novi predmet. Odnedavno na specijalističkim studijama plastične hirurgije na Ruskom nacionalnom istraživačkom medicinskom univerzitetu budući hirurzi izučavaju estetiku i anatomiju, gde između ostalog uče o proporcijama, baš kao i vajari i slikari.
Lepota je put do slobode
Predavanja budućim plastičnim hirurzima je osmislio tim Državnog muzeja lepih umetnosti „Puškin“. Na konferenciji se okupljenima obratila Surija Haširova, šefica Odeljenja obrazovnih programa muzeja, govoreći o tome kako su organizovali predavanja budućim stručnjacima u oblasti rekonstruktivne i plastične hirurgije.
„To je u početku bilo po principu ’učili smo na greškama‘, jer ne postoji sličan kurs umetnosti za studente medicine. Mi smo ga sami osmislili. Predavanja drže vrsni ruski vajari, slikari, pa čak i arhitekte i naravno istoričari umetnosti. Podsetiću da je lepota oduvek zaista bila jedan od važnih faktora uspona na društvenoj lestvici“, istakla je Haširova.
Imperativ mladosti
„U Francuskoj je istraživanje na uzorku od 1.000 žena, uzrasta od 25 do 75 godina, pokazalo da se žene uvek osećaju mnogo mlađe nego što zaista jesu. Često ih zato odraz u ogledalu razočara, jer društvo je nemilosrdno sa svojim estetskim zahtevima i insistiranjem na ’večnoj mladosti‘“, istakla je Alisa Šarova, šefica Odeljenja „Kozmetologija“ na Ruskom nacionalnom istraživačkom medicinskom univerzitetu „Pirogov“, dodajući da sve stariji ljudi, i to ne samo žene, postaju pacijenti plastičnih hirurga.
„Lepo izgledati više se ne posmatra kao luksuz, već je to danas više pokazatelj da osoba brine o sebi“, dodala je Šarova.
Fotodinamička terapija spas kod rana koje ne mogu da zarastu
Od vremena kada se svetao ten smatrao odlikom aristokratskog porekla, pa do početka i još više kraja 20. veka, kada je sunčanje postalo poželjno, mnogo toga se promenilo i u medicini i u trendovima.
„Što se sunčanja tiče, u vreme SSSR-a deca su u vrtićima išla na kolektivno izlaganje ultraljubičastom svetlu koje je imitiralo sunčeve zrake. Ideja je bila da se veštački zameni sunčanje i ojača imunitet tokom dugih ruskih zima“, objasnila je poreklo fototerapije Natalija Indilova, dermatolog i kozmetolog.
Danas se u Rusiji primenjuje fotodinamička terapija za podmlađivanje i lečenje različitih oboljenja kože. Primenjuju se neinvazivni laseri, kao i lečenje hlorofilom. Interesantno je, kaže Indilova, da hlorofil i hemoglobin imaju identične hemijske formule, kao blizanci. Naučnici nisu još do kraja objasnili taj fenomen, ali veruju da „tu ima nešto“.
Na ruskim klinikama se pomoću fotodinamičke terapije uspešno leče akne, a primena te metode dovodi do smanjenja upala, pospešuju se regenerativni procesi uz izuzetno brze, a dugotrajne rezultate. Ta metoda nije samo značajna u estetskoj hirurgiji, već se pokazala kao presudna u slučajevima kada rana zbog drugih narušenih metaboličkih procesa ne može da zaraste.
Kada rekonstruktivna i onko hirurgija rade ruku pod ruku
Olesja Starceva, profesorka na Katedri za plastičnu hirurgiju Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta, govorila je o vrlo ozbiljnom pitanju — spoju rekonstruktivne hirurgije i onkologije.
„Veliki deo tereta života se svaljuje na ženska pleća. Jedna od posledica stresa nažalost je i pojava raka dojke. U lečenju se trudimo da koliko god možemo pomognemo ženi da očuva dojku i to uz pomoć prirodnog tkiva, da bez implanta nadomestimo deo koji je usled pojave tumora odstranjen.“
Starceva je držala foto-prezentaciju kako ruski hirurzi rešavaju ta pitanja.
„Sa jedne strane, kada žena boluje od tako teške bolesti, mnogi onkolozi smatraju da tu govora nema i uklanjaju sve ’za svaki slučaj‘. Ipak, uz veru da će pacijentkinja ozdraviti i vratiti se svom redovnom životu lekari koji se bave rekonstruktivnom hirurgijom sve da na prirodan način bude sačuvano sve što se sačuvati dâ, jer su ipak grudi važan deo tela i samim time života svake žene“, zaključila je profesorka rekonstruktivne hirurgije.
