„Ne samo što smo doprineli ujedinjenju Nemačke i povukli svoje trupe, već smo povukli i snage drugih istočnoevropskih zemalja, očekujući da će NATO prestati da postoji sa okončanjem Varšavskog ugovora ili da se, u svakom slučaju, više neće širiti, kao što nam je blagovremeno rečeno, i da će se dogoditi neke tektonske promene u načinu na koji smo komunicirali“, rekao je Putin.
Kako je istakao, to se na kraju nije dogodilo, te su ruske vlasti konstatovale da je u toku geopolitička borba pod plaštom ideoloških napetosti.
Putin je ukazao na talas širenja NATO-a ka Istoku, na podsticaj SAD koji je kasnije usledio, a u tom kontekstu je naveo vazdušne napade protiv bivše Jugoslavije, koji su prošli bez sankcija Saveta bezbednosti UN, vojne operacije u Iraku i Avganistanu, kao i eskalaciju verskog ekstremizma u Severnom Kavkazu.
„To se dešavalo jedno za drugim kao grom iz vedra neba, ali to je trebalo da očekujemo. Pa ipak, blago rečeno, mi smo pokazali nesposobnost i neuspeh da shvatimo šta će se dogoditi sa zemljom i širom sveta nakon našeg jednostranog uzmicanja“, istakao je ruski predsednik.
On je naveo i da su tada mnogi saveznici Istočne Nemačke u zapadnom bloku dovodili u pitanje ujedinjenje sa Zapadnom Nemačkom, a sumnje su izražavane i u SAD.
„U Rusiji to nije bilo slučaj. Rusija je smatrala da bi bilo kontraproduktivno, štetno i nepravedno sprečavati ujedinjenje ukoliko nemački narod to želi. I tako je Rusija u tome pomogla, prilično nesebično“, zaključio je Putin.
