Glasanje u Srbiji je tajno, kao uostalom u svakoj drugoj demokratskoj zemlji. Međutim, i u Srbiji, kao i u celom svetu, postoje manjinske grupe, osobe sa specijalnim potrebama, kojima je potrebno omogućiti specijalne uslove da ostvare svoje političko pravo zagarantovano ustavom i međunarodnim konvencijama.
Slepi i slabovidi spadaju u kategoriju najranjivije populacije. Nedostatak vida ih onemogućava da obavljaju svakodnevne aktivnosti na način na koji to rade ljudi koji vide. Tako je i sa ostvarivanjem njihovog prava da biraju političke predstavnike tajnim glasanjem.
Nevena Jovanović je slepa i, kako kaže, slepe i slabovide osobe u Srbiji do sada su glasale tako što su onima koji ne vide i koji ne mogu samostalno da zaokruže željenog kandidata glasački listić ispunjavali personalni asistenti ili prijatelji.
To, kaže Jovanovićeva, nije pravo glasanje, jer nije tajno. Ona je pre mesec dana, kako kaže, obavestila medije i Gradsku izbornu komisiju da će tražiti da se njeno pravo da tajno glasa bude potpuno poštovano. Međutim, kada je došla na biračko mesto, ona nije mogla da samostalno ostvari svoje pravo.
„Prvo što sam tražila je da na Brajevom pismu pročitam makar spisak onih koji se kandiduju, jer do sada toga nije bilo i čitali su oni koji idu sa nama. Smatrala sam, pošto je 21. vek, da tako nešto mora da se dogodi, pošto je to regulisano u Crnoj Gori, BiH, u Hrvatskoj, Sloveniji, čak i na Kosovu. Mislila sam da, ako takvu jednu sitnicu nisu sproveli do sada, bude postavljeno pitanje šta ćemo sa težim nevoljama koje nikako da se reše“, kaže Jovanovićeva.
Kada je bila na biračkom mestu i zahtevala da joj se omogući tajno glasanje, glasački listić joj je, kako kaže, uzet iz ruku i ona ne zna gde je on završio. Izborna komisija nije htela da joj izda potvrdu, zbog čega ne može da joj omogući tajno glasanje.
Pravo na tajnost propisuje Konvencija UN, takođe i Stav 3 člana 21 Ustava Srbije, dodaje ona.
„Između ostalog, kažu da je svako ko izađe na glasanje jedino regularno glasao ako je glasao tajno. Kada slepa osoba glasa i kada joj neko zaokruži broj, znači da taj neko može i da ne zaokruži ono za šta bismo mi glasali. Zašto bismo mi nekome verovali“, pita se Jovanovićeva.
Rešenje je, kaže Jovanovićeva, da se napravi šablon u koji bi se stavio glasački listić.
„Taj šablon na sebi ima rupice i u odnosu na broj kandidata koji je kandidovan odozgo nadole brojite rupice u koje se zavuče olovka i zaokruži se. To je veoma jednostavno napraviti, nije skupo, a verujem da je potrebno samo malo dobre volje da se to reguliše i zakonom. Druga dodatna i olakšavajuća mogućnost je da se napravi brošurica na Brajevom pismu sa spiskom kandidata, tako da bi onaj ko želi nekog da zaokruži mogao da se informiše ko su kandidati“, kaže Jovanovićeva.
Tehnološki napredak otišao je možda čak i predaleko, a u Srbiji još kaska, ne samo za zemljama regiona, u rešenju problema obezbeđivanja prava slepim i slabovidim osobama da tajno izraze svoje biračko pravo.
Jovanovićeva apeluje da vlasti u što kraćem roku reše ovaj problem.
