Kako se navodi, diskriminišuća politika zasnovana je na ograničavanju pristupa ruskim naftnim kompanija novim tehnologijama i na zabrani dugoročnog finansiranja i uspostavljanja zajedničkih proizvodnji sa inostranim kompanijama.
Kao primer navodi se kompanija „Rosnjeft“ koja je zbog sankcija izgubila ključnog partnera kada je reč o eksploataciji nafte na Arktiku — „Ekson mobajla“.
Pored toga, naveden je i prelazak na „zelenu“ energetiku, odnosno uvođenje novih tipova kompanija koje se bave proizvodnjom energenata, ali i porast proizvodnje kompresovanog prirodnog gasa.
Jednu od pretnji predstavlja i stepen iskorišćenosti određenog nalazišta nafte ili gasa, odnosno smanjenje nivoa eksploatacije energenata zbog slabog poznavanja geološke situacije u zemlji.
„Upravo ti segmenti predstavljaju glavne pretnje da ruske kompanije ostanu konkurentne na svetskom tržištu“, zaključuje se u izveštaju.
