Dragana Mitrović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za Sputnjik kaže da je na ovakav potez Pjongjanga uticao niz faktora, a pre svega veliki pritisak koji je izvršen na severnokorejski režim izuzetno oštrim, surovim sankcijama koje su najdirektnije počele da pogađaju Severnu Koreju.
„Severna Koreja oduvek želi da potpiše mirovni ugovor sa SAD, a tu je i spremnost Kim Džong Una da vuče neke radikalne poteze i traži radikalna rešenja, budući da on smatra da je pregovarački ulog Severne Koreje ogroman jer je ona postala nuklearna sila. Svestan da je sadašnja pozicija neodrživa ekonomski, politički i bezbednosno, lider Severne Koreje želi temeljno i trajno rešenje. Svi ovi faktori, uključujući i otvorenost Južne Koreje i njenu diplomatsku preduzimljivost, zatim držanje SAD, kao i uloga Kine koja je čak na nekoliko nedelja tokom januara presekla isporuke nafte Severnoj Koreji, uticali su da se dođe do ovakve pozicije, odnosno nagoveštaja da bi stvari mogle da krenu jednim dobrim, ohrabrujućim tokom“, ocenjuje profesorka Mitrović.
Ona dodaje da ne možemo sa sigurnošću reći da li će pružena ruka Pjongjanga biti dovoljna da Vašington sedne za pregovarački sto, ali napominje da je jasno da je administraciji predsednika Trampa neophodan jedan veliki spoljnopolitički uspeh poput kretanja ka trajnom rešenju problema severnokorejskog nuklearnog programa.
„Međutim, ponašanje takozvane ’duboke države‘ i proizvođača oružja koji su izuzetno profitirali od prodaje raznih antiraketnih i drugih sistema okolnim državama, počev od Japana, Južne Koreje i tako dalje, faktori su koji deluju unutar političkog sistema SAD i i te kako utiču na neke odluke administracije, odnosno Stejt departmenta. Videćemo koliko će tu moći da odigra ulogu sam predsednik Tramp i njegov kabinet, a koliko ovi drugi faktori koji utiču na formiranje američke spoljne politike. U svakom slučaju, ukoliko Vašington bude insistirao da se Severna Koreja najpre jednostrano odrekne svog nuklearnog programa da bi tek onda mogli da sednu za pregovarački sto, to će značiti da oni ne žele da prihvate ovu priliku“, primećuje naša sagovornica.
Prema mišljenju Vladimira Svedencova, eksperta Ruskog instituta za strateška istraživanja, izjava Kim Džong Una svedoči da je prva faza pregovora sa Južnom Korejom prošla uspešno.
„Međukorejski dijalog se nastavlja, bez obzira na sve prepreke, uključujući i SAD, i to ne samo zahvaljujući naporima lidera Severne Koreje, već i uz svesrdnu pomoć i angažman južnokorejskog predsednika. Ipak, mnogo zavisi od toga da li će se Mun Džae In dogovoriti sa SAD i odložiti zajedničke vojne vežbe koje bi trebalo da se održe u aprilu. Mislim da je to jedan od ključnih uslova za uspešno održavanje međukorejskog dijaloga“, smatra Svedencov.
Međutim, politikolog Irina Lancova sa Sanktpeterburškog državnog univerziteta je skeptična prema obećanjima Pjongjanga jer veruje da bi puštanje nuklearne elektrane u Jonbenu moglo da dovede do eskalacije konfrontacija na Korejskom poluostrvu.
„Predsednik Južne Koreje se dosta liberalno odnosi prema Severnoj Koreji, ali puštanje u rad nuklearnog reaktora može predstavljati veliki korak unazad jer SAD ne bi mogle da ne reaguju. Kako sada stvari stoje, biće uvedene sankcije Severnoj Koreji, to se sada razmatra, a biće i oštre retorike sa obe strane, što usporava normalizaciju situacije na Korejskom poluostrvu. Ovo nije prvi put da Severna Koreja ide s jedne strane na zbližavanje, a sa druge čini korake koji provociraju dalji razvoj konflikta, pa je potpuno jasno da u okviru normalizacije odnosa Severna Koreja ipak želi da pokaže da nema nameru da se odrekne svog nuklearnog programa“, kategorična je Lencova.
Profesorka Dragana Mitrović, međutim, napominje da treba imati u vidu da Kim Džong Un ipak ne donosi odluke sasvim sam.
„Poluge vlasti koje se nalaze kod vojnog vrha Severne Koreje su takođe veoma moćne, i biće potrebno da se svi oni slože kako bi se Pjongjang zaista okrenuo mirnom načinu rešavanja problema na Korejskom poluostrvu. I ranije smo već imali prilike da se severnokorejski lideri obavežu na nešto, pa da kasnije od toga odustanu, ali ovo je svakako izuzetno ohrabrujući korak, i treba sačekati samit dveju Koreja, nakon čega ćemo moći da vidimo kuda zaista vode ove obećavajuće vesti koje dolaze iz Seula“, zaključuje profesorka Mitrović.
