Ruski bezbednjaci su samo tokom prošle godine sprečili 25 terorističkih napada u Rusiji, presekli su delatnost više od 50 terorističkih ćelija, uhapsili više od 1.000 terorista, a 90 likvidirali, uključujući i 12 vođa terorističkih grupa.
Osim toga, bezbednosne službe su blokirale račune 550 ljudi povezanih sa terorističkom delatnošću. Suma „zamrznutih“ sredstava iznosi 14 miliona rubalja (oko 204.000 evra).
Spisak ekstremista dopunjen je sa preko dve hiljade imena, a ulazak u Rusiju zabranjen je za više od 17.500 stranaca za koje se sumnja da su pripadnici terorističkih organizacija.
To su samo neki od rezultata koje su u poslednjih godinu dana postigle ruske službe, a koje je objavio Nacionalni antiteroristički komitet (NAK).
Prioriteti rada NAK-a tokom prošle godine bili su sprečavanje širenja terorističkih aktivnosti, otkrivanje i kontrola delatnosti tajnih terorističkih ćelija, sprečavanje terorističkih napada na teritoriji zemlje, a posebna pažnja bila je posvećena mestima masovnog okupljanja ljudi.
U NAK-u kažu da teroristi na teritoriju Rusije prodiru koristeći kanale radne migracije, kao i da je deo njih prošao obuku u Siriji i Iraku. Nakon dolaska u Rusiju oni se uglavnom bave vrbovanjem ljudi.
U NAK-u upozoravaju da je glavna platforma za vrbovanje — internet.
Veteran Spoljne obaveštajne službe, stručnjak za krizne situacije Lav Koroljkov objasnio je po čemu se metode ruskih službi za antiterorizam razlikuju od zapadnih.
„To je rezultat iskustva u stvaranju sistema za upozoravanje. Sistemi upozoravanja podrazumevaju obradu lica, koja imaju tendenciju da budu učesnici terorističkih ili prosto ekstremističkih grupa. To je rezultat ’vrbovanja‘ izvora informacija u toj sredini. Na Zapadu su u tome veoma slabi, dok se u Rusiji to obavlja na daleko višem nivou. Zbog toga mi živimo relativno mirno, iako pojedinačni slučajevi, kao napad u peterburškom metrou, ne mogu biti isključeni“, rekao je Koroljkov za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, saradnja između ruskih snaga bezbednosti i njihovih zapadnih kolega sada se odvija praktično jednostrano.
„Nikakve značajne informacije od partnera iz inostranstva ne stižu, saradnja je jednostrana. Oni sa zadovoljstvom dobijaju informacije od nas, ali na tome se sve završava.“
Ekspert je, međutim, naglasio da najefikasnija borba protiv terorizma može biti samo u okviru tesne međunarodne saradnje.
„Veći deo ideoloških centara terorista nalazi se u Evropi. Tamo je smanjen broj terorističkih napada, koji zahtevaju povećanu aktivnost obaveštajnih službi. Ali ceo Bliski Istok besni. Tamo je u nekim pravcima završena aktivna faza, ali dalji razvoj događaja je teško predvideti, možemo samo da nagađamo… Situacija se stalno menja, postoje periodi pogoršavanja i periodi prividnog mira, kao sada u Evropi. Izgleda da su vlasti preduzele određene mere, ali se ne isključuje da će sve ponovo buknuti čim dođe do određenih promena na teritoriji EU“, smatra Koroljkov.
Predsednik Međunarodnog udruženja veterana antiterorističke jedinice „Alfa“ Sergej Gončarov kaže da su rezultati rada ruskih bezbednosnih i obaveštajnih službi u borbi protiv terorizma očigledni.
„U poređenju sa onim što se sada dešava u svetu — teroristički napadi, masovni masakri i slično — Rusija se može smatrati ’ostrvom bezbednosti‘. To govori da naša zemlja u borbi protiv terorizma zauzima vodeće mesto u svetu“, kaže Gončarov.
On je, međutim, upozorio da bi uoči predsedničkih izbora u Rusiji, zakazanih za 18. mart, moglo da dođe do novih napada i pokušaja destabilizacije zemlje.
„Meni se čini da naši neprijatelji postaju sve aktivniji što su bliži predsednički izbori. Zbog toga su naše bezbednosne službe povećale predostrožnost i podigle su mere bezbednosti na viši nivo. U svakom slučaju, ne smemo se opuštati. Oči moramo da držimo širom otvorenima“, zaključio je ekspert.
