Iako je dinar u poslednjih nekoliko godina više nego stabilan, desetine naših banaka nisu snizile kamate na minus, koji u proseku iznosi oko 30 odsto godišnje, pišu „Večernje novosti“.
Kako se u tekstu navodi, kada se preračuna, rezulat pokazuje da na svaku hiljadu dinara dozvoljenog minusa, banci godišnje ide bar trista dinara kamate, a na svaku hiljadu nedozvoljenog, bankari zarade i po sedamsto dinara.
Kamata na nedozvoljeni minus u Sosijete ženeral banci iznosi 72,6 odsto, a najviša cena korišćenja dozvoljenog minusa je u Eurobanci i iznosi 36,36 odsto.
Kako list navodi, kamate su tolike da su dovoljne za isplatu zarada zaposlenima u banci.
Prema podacima Narodne banke Srbije iz januara, prosečna godišnja kamatna stopa za korišćenje porekoračenja po tekućem računu iznosi 29,46 odsto.
To se može uporediti sa prosečnom cenom keš kredita odobrenog na 12 meseci, koji iznosi 8,71 odsto na godišnjem nivou.
U Srbiji ukupno 4,9 miliona građana ima otvoren bar jedan tekući račun u banci, a dozvoljeni minus, koji je bio zamišljen da se „premosti“ jaz od jedne do druge plate ili penzije, pretvorio se u jednokratnu pozajmicu u koji, navodi list, „ko jednom uđe teško iz duga izlazi, pa se rešenja nalaze u refinansirajućim kreditima“.
Dodatni problem, navodi se, nastaje kada se klijent zaduži preko dozvoljenog minusa. Tada se račun „zacrveni“, a kamata skoči na pomenutih 72,6 odsto.
Prema podacima kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije, trenutno su u „crvenom“ 242.272 tekuća računa. To su oni sa kojih je utrošeno više od iznosa dozvoljenog minusa, pa iz „crvenog“ ne mogu da izađu duže od dva meseca.
Njihov dug je, navodi se, dostigao gotovo pet milijardi dinara, što je oko 40 miliona evra.
