Arsen Avakov, u to vreme harkovski gubernator, pisao je na svom blogu „Da li Rusi žele rat?“. Svega pet godina kasnije, Avakov je postao jedan od inicijatora ukrajinskih krvavih operacija protiv Donbasa.
Tada, 2009. godine, to je zaista bila fantastika. Mada, još tada je pomenuti Avakov kratko opisavši sadržaje tih knjiga, gnevno pitao na svom blogu autore da li znaju činjenice i optužio je za odsustvo logike. To mu, međutim, nije smetalo da par godina kasnije sam postane inicijator krvavih akcija. A pisci su, nažalost, samo upozoravali na sve užase koji mogu da se dese. I desili su se.
„Ukrajinski fantastični psiho-triler"
Ukrajinski mediji su u brojnim publikacijama povodom „provokacija“, odnosno knjiga onih autora koji su proročki opisivali sukobe, ispuštali iz vida činjenicu da su ove knjige napisali meštani, lokalni stanovnici Donbasa. Kada su se strašne vizije realizovale, publika više nije smatrala da su pisci fantasti. Može se reći da su zapravo pravi proroci. Posle početka rata, ovi pisci su stvorili Udruženje pisaca Donjecke i Luganske narodne republike.
Predsednik Udruženja pisaca Donjecke narodne republike je Fjodor Berezin, autor knjige „Rat 2010. Ukrajinski front“. Njegov prvi zamenik je još jedan fantast, Vladislav Rusanov, a najaktivniji pomoćnik je Georgij Savicki, autor knjige „Bojno polje — Ukrajina. Polomljeni trozubac“.
Fjodor Berezin rođen u Donjecku. Šezdesettrogodišnji profesionalni vojnik, stručnjak za raketnu tehniku, 1991. godine je dao otkaz u vreme kada je sam imao čin kapetana. Od onda živi u rodnom gradu i piše romane, kako sam kaže, „fantastične tehno-trilere“. Berezin je 2009. godine izdao roman „Rat 2010. Ukrajinski front“. U ovoj knjizi vojska NATO-a sprovodi vojnu operaciju u Donbasu, stanovništvo se protivi. I dok se zvanična propaganda Kijeva trudi da predstavi ovaj otpor meštana kao „rusku agresiju“, Rusija se zapravo ne meša u intervenciju.
Najinteresantnije ili najtužnije je što je u realnosti, pet godina nakon objavljivanja ove knjige, kapetan Berezin uzeo oružje u ruke i branio rodni Donjeck. Bio je na mestu zamenika ministra odbrane DNR i zadužen za transformaciju lokalnih preduzeća i proizvodnih pogona iz mirnodopskih u vojne svrhe. Sada Berezin žali što tada nije vodio dnevnik, „jer je opis svakog od tih dana, već sam po sebi roman“.
„Upozorio sam vas. Prokleti glupani“
Na čelu Udruženja pisaca Luganske narodne republike je Gleb Bobrov, koji je opisao dolazeći rat između Donbasa i Ukrajine u romanu „Epoha mrtvorođenih“, čak 2007. godine.
U ovoj knjizi se sedam godina pre početka oružanog konflikta u Ukrajini predviđa da će se Istočna konfederacija otcepiti od Ukrajine (Donjecka, Lugansa i Harkovska oblast), a da će ukrajinska vojska uz direktno učešće NATO-a početi krvavu operaciju gušenja otpora u ruskojezičnim regionima. Nakon što su „rešili stvar“ u Novorusiji, Zaporožju i Dnjepropetrovsku, ukrajinska vojska i Alijansa su ušli u Donbas, gde se i razvija glavni siže knjige. Rusija se ne meša, njeno delovanje se svodi na tehničku i moralnu podršku stanovnicima Donjecke republike.
Za Sputnjik Gleb Bobrov kaže da sebe ne smatra fantastom:
„U knjizi sam se više vodio svojim iskustvom. Prvo, borio sam se dve godine u Avganistanu, kao pešadinac, kao snajperista i u ofanzivnom bataljonu. A drugo, dvadeset godina gledam šta se dešava u Ukrajini, u njenom novinarstvu, u društvu, predizbornim kampanjama“.
Na pitanje da li on smatra da je strašno sve to što se dogodilo, to što se sve obistinilo, Bobrov odgovara: „Nije mi toliko strašno, koliko mi je tužno jer moje upozorenje nije urodilo plodom“…
Slično misli i Berezin iz Donjecka. Odgovarajući na pitanje da li sebe smatra fantastom, nakon što se njegovo književno delo pretvorilo u istinita dešavanja, Berezin se nakratko zamislio:
„Pa Herbert Vels nije prestao biti pisac fantast zato što je napravljena atomska bomba, koju je on predvideo 1914. godine, još pre početka Prvog svetskog rata. Mislim da se on nije mnogo radovao kada je video da se njegovo predskazanje obistinilo. Bolje bi bilo da sve ostane samo u knjigama. Nadam se da se ostala moja predskazanja neće obistiniti, jer imam i knjige o atomskom ratu. Svaki pisac želi da promeni svet. Ja pišem u vidu upozorenja, da se to loše nikad ne dogodi“, objašnjava Berezin za Sputnjik.
U predgovoru svoje knjige 1941. godine, britanski fantast Herbert Vels piše da na njegovom epitafu mora stajati: „Upozorio sam vas. Prokleti glupani“.
Pisci iz Donbasa su upozoravali u šta može sve da se pretvori. Njih takođe nisu poslušali.
