Prema rečima Ozulkera, bivšeg turskog ambasadora u Parizu i Tripoliju, tokom susreta su predstavnici SAD, Velike Britanije, Francuske, Saudijske Arabije i Jordana razmatrali detalje plana za prekrajanje granica na Bliskom istoku.
Predstavnici ove petorke su takođe podelili Siriju na interesne sfere u okvirima nove bliskoistočne strategije.
„Na sastanku je bilo reči da bi sledeći susret trebalo održati 23. januara, i stoga se može zaključiti da postoji tendencija da se ovakvi sastanci organizuju redovno. Iz zapisnika se takođe može zaključiti da je bilo indicija da se ovom formatu priključe Egipat i Nemačka. Kasnije se ispostavlja da Egipat nije pozvan, a da Nemačka nije odgovorila na poziv. Što se tiče Turske, iz beležaka se vidi da su učesnici otvoreno izražavali sumnje u neophodnost učešća predstavnika Ankare, ’jer bi sukobi između Turaka i Kurda mogli negativno da utiču na odluke ove grupe‘“, rekao je Ozulker.
Ono što veoma zabrinjava, ističe bivši turski diplomata, jesu reči predstavnika SAD, koji je na ovom sastanku isticao da Amerika mora da obezbedi stalno prisustvo američkih snaga u Siriji.
„Jedan od glavnih ciljeva SAD se sastoji u stvaranju okolnosti koje ne bi išle na ruku Iranu. Učesnici susreta priznaju da je njihov najveći problem to što Rusija uspešno vodi pregovore u Astani i Sočiju i podvlače potrebu da se ovi pregovori sabotiraju. Sa druge strane, predstavnici ovih 5 država žele da se aktiviraju pregovori o Siriji u Ženevi“, govori Ozulker. On dodaje da je takođe bilo govora da je neophodno dovesti i predstavnike Demokratskih snaga Sirije, odnosno predstavnike Kurdskih odreda samoodbrane na ženevske pregovore, iako navodno postoji razumevanje prema Ankari i osetljivom kurdskom pitanju.
Prema rečima bivšeg turskog diplomate, „pet država-učesnica susreta dotaklo se i pitanja u vezi sa četiri globalna procesa“.
„Kao prvo, predstavnik SAD je podvukao da proizvodnja nuklearnog oružja malih razmera može da otvori put za upotrebu ovog oružja u regionalnim konfliktima. Kao drugo, razmatralo se pitanje strategije protiv Rusije i drugih država koje predstavljaju pretnju po NATO. Treća tačka bilo je razmatranje mogućnosti povećavanja broja napada Izraela na Iran. I kao četvrta tema bilo je pomenuto kurdsko pitanje i njegova uloga u mogućem povećanju napetosti u odnosima Ankare i Vašingtona. Govorilo se da ovi procesi neposredno utiču na situaciju na Bliskom istoku“, ističe Ozulker.
Kako je naveo naš sagovornik, prvorazredni cilj pet država učesnica ovog skupa jeste sabotaža mirovnih pregovora u Astani i Sočiju.
„Osim toga, bilo je reči i o mogućem iransko-izraelskom i tursko-kurdskom ratu. Govorilo se i o planovima o podeli Sirije na interesne sfere. Ponavljam, ovih 5 država insistira na tome da podriju procese u Astani i Sočiju, jer im ne ide naruku da Rusija upravlja mirovnim pregovorima. Smisao se krije u želji da dođe do novih konflikata između SAD i Rusije, a da se Turska stavi u poziciju da bira kome će se prikloniti“, objašnjava bivši turski diplomata.
Prema rečima Ozulkera, sve ono što su predstavnici ovih pet država govorili tokom susreta u Vašingtonu, upućuje na zaključak da sukobi na Bliskom istoku mogu da se prošire i da obuhvate i Tursku.
„Tokom susreta početkom januara, oni su pominjali pojačavanje tursko-kurdskih sukoba, a to je ono što danas vidimo. To nam govori da se situacija u regionu može dodatno zakomplikovati, jer svi znamo koliko je situacija na Bliskom istoku realno zamršena“, ističe naš sagovornik.
O pregovorima koji su planirani za mart između SAD i Turske, Ozulker nema mnogo iluzija niti nadanja:
„Ne verujem da će doći do nekakvog progresa. Najverovatnije je da će doći do potpisivanja sporazuma o pitanju budućnosti teritorija zapadno od Eufrata i verovatno ništa više od toga. Amerika je odlučna da ostane prisutna na Bliskom istoku. Stoga će se Turska, koja podržava saradnju sa Rusijom, verovatno naći pred izborom i mislim da u toj situaciji Ankara nikako ne bi smela da zaboravi na diplomatiju, bez obzira na sve eventualne vojne uspehe“, zaključuje i upozorava naš sagovornik.
