„Hrvatska manjina ima svoj jezik, a mi svoj maternji jezik, svako treba da radi na svom jeziku“, istakla Ostojićeva, koja je jedan od autora standarda, komentarišući to što su se vodeći ljudi hrvatske nacionalne manjine u Srbiji usprotivili standardizaciji bunjevačkog jezika smatrajući da je reč o „otimanju od hrvatske kulturne baštine“.
Predsednica BNS konstatovala je „sa žaljenjem“ da se takve izjave daju.
„Kako hrvatskoj manjini smeta to što Bunjevci rade“, upitala je ona, navodeći da „imamo svoj maternji jezik i trudimo se da dođemo na najviše lingvističke nivoe“.
„O našem jeziku treba samo mi da se brinemo i da ga unapređujemo, ne drugi“, rekla je Kujundžić Ostojićeva, zaključivši u izjavi Tanjugu da svako treba da radi na svom jeziku.
Bunjevački nacionalni savet zastupa oko 16.000 vojvođanskih Bunjevaca.
Jahači apokalipse novoštokavske ikavice
BNS je saopštio da je okončan rad na „standardu bunjevačkog jezika“, i da se po njemu već pišu i štampaju udžbenici za učenike osnovnih škola koji izučavaju predmet „Bunjevački govor s elementima nacionalne kulture“.
Na to su reagovali predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i književnik Tomislav Žigmanov koji je rekao da je javnost ponovo imala priliku da vidi „kako poslednji jahači apokalipse novoštokavske ikavice čine sramotne korake koji vode njenom, nadam se ne i trajnom, kompromitovanju“.
Oštro je reagovao i predsednik Hrvatskog nacionalnog veća Slaven Bačić koji smatra da je reč o političkom projektu i „koji ne bi mogao da bude realizovan bez podrške države, odnosno nekih njenih tela, pojedinih stranaka i srpskih medija“.
Tanjug
