Umesto miru, saradnji i sportu, Olimpijske igre direktno služe geopolitičkim ciljevima velikih igrača. Tome u prilog ide kampanja koja je vođena protiv Rusije i ruskih sportista uoči Olimpijade u Pjongčangu. Pošto se ispostavilo da Amerikanci nisu u stanju da „nadigraju“ Rusiju u Siriji i Ukrajini, oni su počeli da joj se svete tamo gde mogu. Rezultat takve politike je zabrana ruskim sportistima da nastupaju pod zastavom i himnom svoje zemlje, a zvaničnicima ruskog Ministarstva sporta da prisustvuju takmičenju u Južnoj Koreji.
Ruska himna se, uprkos zabranama, ipak čula u Južnoj Koreji — ruski hokejaši i navijači otpevali su je tokom ceremonije dodele medalja, nakon što su, posle 26 godina, pobedom nad Nemačkom, osvojili zlatnu olimpijsku medalju.
Međutim, u stilu hladnoratovske retorike, američki mediji su ruske hokejaše nazvali „timom bez zemlje“.
„To pokazuje da američke vlasti i mediji koje oni kontrolišu ne odustaju od pokušaja da diskredituju Rusiju i ruski sport. Oni su se prosto zaigrali, ali ja moram da im poručim da takve insinuacije ne prolaze — ljudima je jasno da je to pobeda Rusije. Nama je bilo zabranjeno da nastupamo pod našom zastavom i himnom na toj Olimpijadi, ali naši sportisti nisu predstavljali samo sebe, već i našu zemlju. Čestitam Rusiji i ruskim hokejašima na toj fantastičnoj pobedi! Ostaje žal što na zatvaranju Igara nisu prošli sa ruskom zastavom, ali oni su pokazali celom svetu da je Rusija zemlja na koju se mora računati“, istakao je ruski politikolog Aleksandar Gusev.
Čudo na ledu
Hokej na ledu je već decenijama važan hladnoratovski sport, gde Rusi redovno pokazuju svoju dominaciju.
Rusi, odnosno Sovjeti, bili su ubedljivo najuspešniji nacionalni tim u istoriji savremenog sporta. Od debitantskog nastupa na Svetskom prvenstvu 1954. godine, pa sve do raspada SSSR-a 1991. godine, Crvena mašina (kako još nazivaju hokejašku reprezentaciju SSSR-a) učestvovala je na ukupno 34 svetska prvenstva i na devet olimpijskih turnira. Sovjeti su bili jedini tim koji je na svim takmičenjima na kojima je učestvovao osvajao medalje, uključujući i 22 titule prvaka sveta i sedam zlatnih olimpijskih medalja. Takav sportski niz uspeha nikada nije ponovila nijedna nacionalna reprezentacija u bilo kom sportu.
Samo dva puta Sovjeti nisu osvojili zlato na Igrama — 1960. i 1980. godine.
„Čudo na ledu“, odnosno neočekivana pobeda Sjedinjenih Država nad decenijama neporaženim Sovjetima, na Zimskim olimpijskim igrama, 1980. godine, u američkom gradu Lejk Plesidu i danas se smatra jednom od najneverovatnijih događaja u istoriji sporta.
Igre su održane neposredno nakon što je Sovjetski Savez poslao trupe u Avganistan, pa je zbog toga, kao i zbog drugih mnogo dubljih razloga, istorijski polufinalni meč dve supersile prošao u veoma napetoj atmosferi.
Naime, tadašnja američka selekcija, sastavljena od studenata nadigrala je reprezentaciju SSSR-a, za koju i danas mnogi tvrde da je najbolji hokejaški tim svih vremena. Utakmica je završena rezultatom 4:3 u korist domaćina.
Kapiten američke reprezentacije Majk Eruzione je ubrzo posle toga, u svojim ranim dvadesetim godinama, napustio aktivno igranje hokeja smatrajući da nakon toga više nikad neće osvojiti ništa tako značajno i da se takav uspeh ne može nadmašiti.
Za Amerikance je ta pobeda bila mnogo više od igre i od olimpijskog zlata. Taj događaj je podigao patriotski talas širom zemlje. Eksperti kažu da su za Amerikance tada postojala samo tri značajna događaja — ubistvo Džona Kenedija, sletanje Amerikanaca na mesec i pobeda nad SSSR-om u Lejk Plesidu.
U Americi pobedu nad reprezentacijom SSSR-a i danas nazivaju jednim od najvećih događaja 20. veka.
Posle meča, stotine hiljada Amerikanaca su izašle na ulice sa zastavama u rukama, pevajući nacionalnu himnu. Prvi put su građani SAD, posle dugo vremena, osetili taj ponos.
Olimpijske igre u Lejk Plesidu su održane u jeku krize koja je zahvatila SAD — zemlju su potresali politički skandali, besnela je inflacija, narod je gubio poverenje u predsednika i postajao je sve nezadovoljniji. Takođe, ni spoljnoj politici nije išlo sve po loju — revolucija u Iranu i talačka kriza, ulazak sovjetskih trupa u Avganistan i novi krug Hladnog rata.
Ipak, posle tog poraza sovjetska Crvena mašina je nastavila da „melje“ sve pred sobom. Statistike govore da je sovejtska reprezentacija zvanično odigrala 914 utakmica i ostvarila učinak od čak 738 pobeda, 65 utakmica je završeno nerešeno, a poraženi su u 110 utakmica.
Ruski hokejaši su poslednji put osvojili zlatnu medalju 1992. godine na OI u Albertvilu, u Francuskoj. Međutim, ni tada, kao ni sada, Rusija nije osvojila zlato pod imenom svoje države, već su nastupili kao Zajednica nezavisnih država.
Posle Albertvila Rusija je bila finalista samo još 1998. godine kada su OI organizovane u Naganu i kada je poražena od Češke, što je ovoj selekciji prvo i jedino zlatno odličje do sada. I konačno, posle dve decenije čekanja ruska reprezentacija je ponovo zaigrala u finalu Olimpijskih igara i ponovo se okitila najsjajnijim olimpijskim odličjem.
