Neki od njih razmišljaju o stvaranju parlamenta. Autori inicijative „Srpski sejm“ organizovali bi izbore već ove godine. Zvanična organizacija Lužičkih Srba „Domovina“ optužuje ih za separatizam, smatrajući da se krupne promene ipak mogu ostvariti samo u saradnji sa vlastima.
Aktivisti jedne od desničarskih organizacija 2014. godine su izvršili nekoliko napada na mlade Lužičke Srbe. Sevalo je i oružje, pa su ti slučajevi privukli pažnju šire javnosti.
Ksenofobične napade na Lužičke Srbe nadležni organi nisu istražili.
Iako Lužički Srbi žive na teritoriji Saksonije još od kraja 6. veka, dakle i duže nego sami Nemci, mnogi ih ipak smatraju „tuđima“. Zato se ovim napadima može i dodati epitet „ksenofobični“. Mora se naglasiti da se u poslednjih 20 godina drastično smanjio broj slučajeva koji su rasvetljeni i rešeni. Hajko Kozel, poslanik Leve partije i predstavnik lužičkosrpske manjine u Parlamentu Saksonije, zato je veoma pesimističan i za Sputnjik ističe da zbog sticaja različitih negativnih okolnosti, a najpre zbog ovih napada, omladina lužičkosrpske manjine sve manje veruje vlastima.
Gde su policajci koji govore lužičkosprski jezik?
Kako bi iznova pridobili poverenje manjine, tadašnji načelnik policije grada Gerlica u oktobru 2016. godine je objavio da je neophodno privući, po mogućstvu, što više policajaca koji govore lužičkosrpski. Od onda je prošlo godinu i po, pa je Kozel pokušao da sazna dokle se stiglo sa realizacijom tog predloga. Međutim, nije uspeo da dođe do odgovora jer samo Ministarstvo unutrašnjih dela Saksonije nema taj podatak. Na pitanje Sputnjika, policija Gerlica je takođe morala da prizna:
„Kao i u prethodnim slučajevima, moramo da konstatujemo da ne raspolažemo statističkim podacima o tome koliko policajaca u našoj službi govori lužičkosrpskim jezikom.“
Kozel žali zbog takvih okolnosti, jer policija zbog toga gubi šansu da povrati poverenje stanovnika lužičkosrpske manjine. Iako Lužički Srbi, naravno, govore nemački jezik, ipak bi im značilo da među organima vlasti postoje oni koji poznaju nacionalne tradicije manjine, ističe naš sagovornik.
Parlament Lužičkih Srba: Separatistička maštarija ili realna šansa da se ostvare veća prava
Inicijativa „Srpski sejm“ od 2011. godine radi na formiranju parlamenta slovenske manjine u Nemačkoj.
„Radi se o pokušajima da ostvarimo veću samostalnost u oblasti kulture, obrazovanja, upotrebe finansijskih sredstava u ovim oblastima. Radimo na tome da nam bude zagarantovano pravo upotrebe našeg jezika“, govori Kozel.
Lužičkosrpski parlament morao bi da ima da pravo da učestvuje u kreiranju edukativne politike i školskih programa Saksonije, kaže za Sputnjik jedan od predstavnika „Srpskog sejma“ Martin Valde.
„Mi za sada ne možemo da utičemo na sadržaj udžbenika, a nažalost Lužički Srbi se u sadašnjim udžbenicima gotovo ne pominju. Zato bi stvaranje parlamenta bila mogućnost da svi predstavnici naše manjine jednoglasno rade na našim interesima. To bi privuklo pažnju ka našim pitanjima ne samo u okviru Nemačke, već i u EU“, objašnjava Valde.
Problem je pak u tome, kaže naš sagovornik, što Lužičkih Srba ima svega oko 60.000 i što spadaju u jednu od najmanjih manjina na teritoriji Nemačke. Sa druge strane, oni žive u oblastima Gornja i Donja Lužica, a te oblasti se nalaze u dve federalne pokrajine — Saksoniji i Brandenburgu. Osim toga, Lužički Srbi su većinom protestanti, manjim delom rimokatolici.
„Jedina do sada postojeća zvanična organizacija Lužičkih Srba ’Domovina‘ ne može da zastupa interese svih nas“, smatra Valde.
„’Domovina‘ predstavlja samo svoje članove. Država Nemačka takođe ima kontakte samo sa predstavnicima ’Domovine‘. Mi smatramo da je neophodno formiranje ’Srpskog sejma‘ koji bi ujedinio sve naše interese“, kaže Valde.
Međutim, predsednik „Domovine“ David Statnik za Sputnjik ističe:
„Mislim da bi bilo ispravno da nas podržavaju društveno-državni krugovi. To je teže nego jednostavno oformiti ’Srpski sejm‘. Ako u Lužicama živi ukupno 600.000 ljudi, a tek 10 odsto su Lužički Srbi, javlja se pitanje odakle konflikti uopšte? Da, sa druge strane ideja o stvaranju ’Sejma‘ je nekako romantična, ali isto tako mislim da je neizvodljiva.“
Statnik smatra i da ideja „Srpskog sejma“ donekle ima obrise separatističkih tendencija i da članovi navode argumente iz sfere populizma.
„Trebalo bi potražiti konsenzus i kompromis. ’Domovina‘ je u tom smislu ipak ostvarila određene uspehe i može se pohvaliti da je njenim zalaganjem ipak došlo do unošenja izmena u saksonski zakon o školskom obrazovanju. To znači da će se ubuduće pri sastavljanju školskog plana aktivnije uzimati u obzir interesi Lužičkih Srba“, objasnio je predsednik „Domovine“.
