Da Amerika ima potrebu u svemu da prednjači, pa i da novinama „obogaćuje“ diplomatsku praksu, upravo je svetu saopštila portparolka Stejt departmenta Heder Navert. Tako su, kako je najavila, sve američke diplomatske misije po svetu dobile nalog da zemlje-domaćine odvraćaju od zaključivanja poslova sa Rusijom.
Ta spasonosna ideja im je, izgleda, pala na pamet pošto su sabrali da su primenom novog zakona o pooštravanju sankcija protiv Rusije, Irana i Severne Koreje, Moskvu lišile mogućnosti da sa drugim zemljama potpiše sporazume i ugovore vredne najmanje tri milijarde dolara.
Da li je ovaj „diplomatski“ način proširivanja antiruskih sankcija i dosad bio u upotrebi samo nam niko nije rekao, ili je to novina, i kakvi mogu biti dometi takve diplomatske prakse?
Po oceni sagovornika Sputnjika iza kojih je dugogodišnje diplomatsko iskustvo, dosad toga nije bilo u poslu u kome, kako za rečnik tako i za postupke, važe drugačija, suptilnija pravila od uobičajenih u politici.
Ovakvih poteza nije bilo ni u vreme Hladnog rata, slažu se u oceni nekadašnji ambasadori Pavle Jevremović, koji je bio šef naše misije u UN, i Srećko Đukić, ambasador u Rusiji.
Pogotovo je, kaže Jevremović, takav frontalni nastup krajnje neobičan u današnjem globalnom ambijentu gde imate veliki broj zemalja sa rastućim uticajem, kako ekonomskim tako i političkim. Zato, po njegovoj oceni, i nije u skladu sa onim što se u svetu događa.
Đukić ističe da se ne seća da je neka zemlja tako otvoreno dala nalog ambasadoru da on utiče na zemlju u kojoj radi i praktično je ucenjuje zbog saradnje sa Rusijom, tražeći da odustane od sporazuma i dogovora.
„Bilo je i ranije zatvorenih instrukcija, i to je saopštavano na neki drugi način. Međutim, očigledno je da se rasplamsao taj sankcioni rat SAD prema Rusiji i da dosadašnje sankcije Vašingtona, koje Trampova administracija tako svesrdno sprovodi, ne daju rezultate“, smatra nekadašnji ambasador Srbije u Moskvi.
Nekadašnji šef diplomatije Srbije Živadin Jovanović pak smatra da to nije nepoznat vid američkog pritiska u diplomatiji, i napominje da su tako svojevremeno instruisali određene zemlje da ne podrže opstanak Jugoslavije.
Ipak, dodaje, nekada su to radili, ali o tome nisu pričali i imali su rezultata u tome. Danas kada nemaju rezultata u naporima da izoluju Rusiju, na konferencijama za štampu najavljuju akcije svojih ambasadora po svetu protiv nje, kaže Jovanović.
To, smatra on, govori da Amerika ne zna šta će u uslovima nezadrživog jačanja moći Kine, Rusije, Indije, kada je čuvanje privilegija unipolarnog svetskog poretka od pre pola veka postalo iluzorno.
„Multipolarni svetski poredak i demokratizacija odnosa u svetu se ne može zaustaviti instrukcijama Stejt departmenta“, ističe nekadašnji šef diplomatije.
I Đukić je mišljenja da SAD prosto ne mogu da shvate da se nalaze u drugom svetu u odnosu na period Hladnog rata i bipolarnog sveta i da zemlju takvih razmera kao što je Rusija jednostavno nije moguće na taj način izolovati jer ima partnere po celom svetu.
„Sada kada te sankcije ne daju efekta, SAD pribegavaju nekom mrežnom sistemu sprovođenja sankcija. Znači, žele da upregnu sve zemlje u antiruske sankcije“, kaže nekadašnji ambasador u Moskvi. Po njegovoj oceni, ta borba SAD da održe primat u svetu koji se već nalazi u turbulencijama, dovešće do dalje eskalacije.
Manje zemlje, ekonomski slabije, nerazvijenije, koje jako zavise od kapitala međunarodnih finansijskih institucija i pojedinih razvijenih zapadnih zemalja, su, smatra on, najviše na udaru. I ne bi bilo prvi put da su ucenjene odobravanjem kredita, poslova, tako što će praviti ustupke na političkoj strani, ili zahtevima da svoju ekonomiju usmeri prema Zapadu, kaže Đukić.
On veruje da će u ovoj situaciji i Srbija biti na udaru, upravo onako kako je to najavila portparolka Stejt departmenta. Američki ambasador će ispostaviti zahtev Vladi Srbije, ili će doći do ucenjivanja tipa — možete dobiti nešto na međunarodnom finansijskom tržištu ako zaustavite vojne, ekonomske ugovore sa Rusijom, slikovit je Đukić.
Na pitanje kakvi mogu biti dometi nove američke diplomatske akcije, Jevremović je mišljenja da su ograničeni.
I Jovanović smatra da bi za SAD bilo bolje da ne gube vreme i prihvate realnost današnjeg sveta. Ne treba, kaže on, da se zanose time što su novim sankcijama sprečili sporazume i Rusiju ostavili bez tri milijarde dolara. Samo sa Kinom Rusija je zaključila gasne sporazume vredne 400 milijardi dolara, podseća on.
Po mišljenju Đukića, koliko će nova američka akcija biti produktivna zavisi od toga koliko će da je prihvate američki saveznici, pre svega EU.
„Ja koliko vidim, Evropa nije mnogo raspoložena za nove sankcije jer joj i ove postojeće mnogo smetaju. Ako jasno Americi ne kaže ne, EU će snositi posledice“, smatra on, iako je, kaže, ubeđen da će odgovor Evrope biti po sistemu da, možda ne.
Problem je, međutim, što to Ameriku ne interesuje. To odgovara SAD i njenoj politici „Amerika na prvom mestu i Amerika pre svih“, zaključio je Đukić za Sputnjik.
