Skokom od jedan odsto, AfD je dostigao 16 odsto podrške, dok su socijaldemokrate pale na 15,5 odsto glasova anketiranih. Sa druge strane, konzervativni blok kancelarke Angele Merkel skočio je za dva i po odsto i dostigao 32 odsto podrške.
Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik Politike iz Nemačke, za Sputnjik kaže da je pad podrške SPD-u još jedan čin drame u toj partiji, a činjenica da se ta stranka, koja je nakon ostavke predsednika Martina Šulca praktično obezglavljena, dodatno marginalizuje, nešto je što najviše zabrinjava Nemačku.
Sa druge strane, dešavanja u redovima socijaldemokrata idu naruku Alternativi za Nemačku. Reč je o partiji koja je na političkoj sceni tek nekoliko godina, objašnjava Stojanović, ali je na prepad osvojila sve pokrajinske parlamente i na izborima prošle godine prvi put umarširala u Bundestag sa impresivnim rezultatom od 12,6 procenata.
„To je mlada stranka koja se u bukvalnom smislu još nije profilisala u oblik jedne klasične stranke poput Socijaldemokratske i Hrišćansko-demokratske unije i u njoj postoji sijaset različitih struja. Ona je evroskeptična, desničarska, traži da se nadležnosti koje je preuzeo Brisel vrate nacionalnim parlamentima, traži ukidanje evra i evrozone, a to su teme o kojima druge stranke ne žele da razgovaraju. Mnogi je proglašavaju i antisemitskom, islamofobičnom, čak i nacističkom strankom. U njoj doista postoje sve te grupacije, a pitanje je naravno koja će u jednom času imati prevagu. Zasad ona pokušava da se etablira negde u sredini političkog centra sa jakim desnim akcentima. Pritom, želi da izbegne da bude ultradesničarska stranka, jer u u ovoj stranici pored struja koje su zaista ekstremne, postoji ogroman broj nezadovoljnih, razočaranih birača i konzervativaca i socijaldemokrata. Vrlo je moguće da u ovom času ima više takozvanih malih ljudi, radnika, onih koji su bili izvorište snage i biračko telo Socijaldemokratske stranke, nažalost, u Alternativi za Nemačku nego u Socijaldemokratskoj stranci“, napominje Stojanović.
Kako kaže, razočaranost običnih ljudi u socijaldemokrate nije novina.
„SPD nisu više njihov zaštitnik, još od vremena Gerharda Šredera i njegove famozne agende koja je stranku više okrenula krupnom kapitalu nego radničkoj sirotinji i nezaštićenim ljudima. On je tada agendom kojom je reformisao tržište radne snage drastično skresao sva socijalna prava radnika i onih sa nižim primanjima i to je napravilo jednu veliku uzbunu u samoj stranci i okrenulo taj nezadovoljni deo tradicionalnih birača Socijaldemokratske stranke drugim partijama. Veliki broj tih ljudi se sada nalazi u Alternativi za Nemačku“, ističe Stojanović.
Prema njegovim rečima, rast podrške Alternativi za Nemačku predstavlja znak za alarm i za konzervativce i za socijaldemokrate i tera ih da se grčevito drže jedni drugih.
„Sporazum o velikoj koaliciji između konzervativaca Angele Merkel i socijaldemokrata je postignut, ali on i dalje visi o koncu i zavisi od toga kako će se izjasniti članstvo Socijaldemokratske stranke. Činjenica je da sada prvi put ta velika stranka postaje trećerazredna i već se uveliko razgovara o tome može li se sa njom dogoditi ono što se dogodilo sa francuskim socijalistima — da gotovo nestanu sa političke scene ili postanu krajnje marginalna stranka. Ja verujem da se to neće dogoditi, ali je situacija krajnje komplikovana jer se politički kapital konzervativaca povećao i oni su sada na sigurnih 32 odsto. To sada otežava i pitanje — šta će se početkom marta dogoditi na plebiscitu socijaldemokrata i hoće li ih jačanje konzervativaca još više uplašiti da se povuku iz velike koalicije“, primećuje Stojanović.
Kako kaže, pitanje je šta Alternativa za Nemačku može učiniti od političke scene te zemlje i koliko ona zaista može Nemačku gurnuti udesno.
„U ovom času su mogućnosti za tako nešto male, pre svega jer je socijalna situacija u Nemačkoj dosta stabilna, a njen izvoz je eksplozivan. Međutim, Nemačka je eksportna zemlja orijentisana na izvoz i svaka kriza u bilo kom delu sveta može izazvati krizu i u samoj Nemačkoj. U slučaju jedne ozbiljnije krize pitanje je da li bi, recimo, ojačali nacionalistički glasovi u samoj Nemačkoj, koji su inače prigušeni. Ima ih dosta za u Alternativi za Nemačku, ali i u ogromnom broju ljudi. Iako je ta ideja politički dugo bila potisnuta zbog stravičnih iskustava Drugog svetskog rata, ona bi u jednom času mogla da pokaže malo agresivniji nastup. Tek tada bi se možda moglo razgovarati o tome šta će Alternativa učiniti. Međutim, ja pretpostavljam da će socijaldemokrate ipak glasati za veliku koaliciju jer je to jedino što bi moglo da na neki način malo sputa ovaj nagli rast Alternative za Nemačku. U suprotnom, ako bi pao sporazum o ’velikoj koaliciji‘, tu zemlju bi čekali novi izbori na kojima bi Alternativa za Nemačku verovatno dobila i više od dvadeset odsto glasova“, zaključuje Stojanović za Sputnjik.
