„Takva uravnotežena politika posebno je značajna danas kada je situacija na našem evropskom kontinentu, kao i u celom svetu, i dalje napeta, kada se povećava potencijal za sukobe“, rekao je Lavrov obraćajući se srpskim profesorima i studentima u zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta.
Na predavanju na kojem je govorio zajedno sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem, Lavrov je ponovo istakao da će Rusija uvek pružati svaku moguću vrstu podrške i pomoći Srbiji kada je reč o „odbrani zakonskih prava i interesa Beograda u vezi s Autonomnom Pokrajinom Kosovom i Metohijom, uz poštovanje odredbi Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija“.
Podsetivši na činjenicu da je državni prevrat u Ukrajini „isprovocirao i podržao Vašington“, Lavrov je istakao da bi Zapad iz tog žalosnog iskustva trebalo da izvuče pouku, umesto što sada pokušava da i balkanskim zemljana nametne lažni izbor: Evropska unija ili Rusija.
„Traže od balkanskih zemalja da naprave taj izbor i nastoje da ih aktivno uvuku u NATO. Jasno je da ta politika ima malo veze s deklarativnim ciljem — zaštitom bezbednosti balkanskih zemalja kojima niko ne preti“, istakao je Lavrov i dodao da NATO nije u stanju da odgovori na realnu opasnost koja preti Evropi, a to je terorizam.
„Umesto toga NATO razmnožava ekstremizam. Ranije je to činio u Iraku, Libiji… sada u Siriji, stvarajući neprestano novo i novo tlo za nastanak novih terorističkih organizacija“, upozorio je Lavrov.
Ruski ministar je naglasio da Rusija nikada nije posmatrala Balkan kao prostor za igranje geopolitičkih igara s nultim zbirom (jedan sve dobija, a drugi sve gubi).
„Visoko cenimo i podržavamo politiku Srbije koja podrazumeva očuvanje vojne neutralnosti. Verujemo, takođe, da težnje Beograda ka evrointegracijama i pregovorima s Evropskom unijom neće ometati našu saradnju sa Srbijom, kako u bilateralnim odnosima, tako i u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza“, naveo je Lavrov.
Na pitanje jednog od studenata da li je politika vojne neutralnosti Srbije održiva Lavrov je odgovorio:
„To je odluka srpskih vlasti. Srpsko rukovodstvo je više puta potvrdilo taj stav, a mi nemamo razloga u to da sumnjamo. Želim samo da naglasim da je to faktor koji doprinosi stabilnosti — ne samo Balkana, nego i cele Evrope.“
Lavrov je, takođe, ukazao na to da Amerika namerava da ojača svoj uticaj u Evropi i regionu i da istisne Rusiju, posebno kada je reč o snabdevanju energentima. Ruski ministar je podsetio na to da je obustavljen projekat „Južni tok“ i na činjenicu da je Bugarska u tome učestvovala pod pritiskom Zapada i dodao da se nada da će ta lekcija biti shvaćena i da se ista greška neće ponoviti s projektima kao što su „Turski tok“ i „Severni tok 2“.
„Svet se menja, pojavljuju se novi centri moći, a sve više zemalja opredeljuje se za pragmatičnu spoljnu politiku zasnovanu na sopstvenim interesima. Evropa se suočava sa brojnim izazovima i nije više centar svetske politike“, naglasio je Lavrov.
On je podsetio na inicijativu koju je ranije izrekao ruski predsednik Vladimir Putin o formiranju velikog evroazijskog partnerstva, koje bi pored zemalja Evroazijske ekonomske unije i drugih srodnih organizacija obuhvatilo i Evropsku uniju.
Dačić: Antiruska politika šteti interesima Srbije
Podsećajući na viševekovni istorijat diplomatskih odnosa Srbije i Rusije, šef srpske diplomatije Ivica Dačić je istakao da svako ko govori o tome da Srbija treba da vodi antirusku politiku svesno ili nesvesno predlaže nešto što šteti interesima Srbije i srpskog naroda.
„Danas su međunarodni odnosi takvi da je potrebno voditi jednu odlučnu spoljnu politiku u odbrani naših nacionalnih interesa, a to je usko povezano i s rusko-srpskim odnosima, jer Srbija danas ne može da odbrani svoje državne i nacionalne interese bez pomoći Rusije“, naglasio je Dačić.
On je dodao da Srbija, poštujući sopstvene interese, ne samo iz moralnih, nego i iz racionalnih, državnih i nacionalnih razloga, ne vodi i nikada neće voditi antirusku politiku.
„Srpska politika i politika u interesu Srbije podrazumeva savezništvo s Rusijom“, istakao je Dačić.
