Predsednik Međunarodnog saveta ruske dijaspore Vadim Kolesničenko smatra da je poenta u tome da se mirovnjaci smeste na samu granicu s Rusijom.
„Sada se govori samo o jednom — kako je neophodno poslati mirotvorce u Donbas. Neko vreme će se razmatrati ta činjenica i kada se narod polako privikne na tu ideju, onda će sledeći zahtev biti da se oni razmeste po čitavoj teritoriji Donbasa, a ne na liniju razgraničenja Donjecke i Luganske narodne republike, sa jedne, i Ukrajine, sa druge strane“, kaže Kolesničenko.
On smatra da je to tipičan primer koncepcije kada se ljudima u glavu usadi određena ideja i vremenom pripremaju za sledeći korak.
„Kada se stanovništvo već navikne na ono što mu se u startu nije dopadalo, onda se proglasi da je to zapravo volja naroda i stvar je rešena. Tako će međunarodne snage u vidu mirotvoraca zapravo doći na granicu sa Rusijom“, ističe Kolesničenko.
Prema mišljenju direktora Instituta instrumenata političke analize Aleksandra Špunta, Kijevu nisu potrebni mirotvorci na liniji sukoba oružanih snaga, jer bi onda postalo jasno da Ukrajinci nemaju nameru da povuku naoružanje.
„U prisustvu mirotvoraca biće zabeleženo svako otvaranje vatre sa ukrajinske strane. Kijevu su mirotvorci potrebni samo kako bi uz njihovu pomoć, posredno, vratili kontrolu nad granicom sa Rusijom“, smatra Špunt.
Na konstataciju da je Kijev protiv učešća Belorusije u eventualnoj mirovnoj misiji UN u Donbasu, jer je ta zemlja-članica Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, Špunt kaže da to odakle potiču mirotvorci ne igra nikakvu konkretnu ulogu.
„Pa neka budu i vatikanski gardisti iz Švajcarske, uopšte nije važno odakle će biti. Važno je šta će raditi i kakvu će granicu čuvati. I dok evropskim partnerima Kijev može da nametne svoje viđenje situacije, sa Belorusima bi bilo drugačije. Nemojmo zaboraviti ovde ključnu stvar, da su upravo Minski sporazumi ti koji bi trebalo da reše konflikt. I to je ovde ključna reč“, izjavio je Špunt.
Kolesničenko kaže da se iza polemike iz koje će države poticati mirotvorci krije drugi zadatak.
„Radi se o psihološkoj pripremi stanovništva za dolazak mirotvoraca. Primetimo i ovaj momenat — sada se ne razmatra gde će oni zapravo biti raspoređeni — između samoproglašenih Donjecke i Luganske narodne republike i Ukrajine ili između Rusije i Ukrajine“, smatra Kolesničenko.
On dodaje da razmatranje iz koje će zemlje poticati kontingenti mirotvoraca sada nema nekog konkretnog smisla, imajući u vidu da će svaka država inače dobiti mandat UN.
