To je za Jutarnji list potvrdio hrvatski ministar Bošnjaković i dodao da ga je srpska koleginica pozvala odmah pošto je predsednik Vučić otišao iz Zagreba.
„Odmah pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otišao iz Zagreba, nazvala me je ministarka pravde u Vladi Srbije Nela Kuburović i predložila sastanak. Dogovorili smo se da će to biti u martu, a naši kabineti su odmah počeli razgovore kako bi se pripremile teme koje ćemo rešavati“, rekao je Bošnjaković odgovarajući na pitanje hoće li doći do realizacije dogovora koje je Vučić tokom nedavne posete Hrvatskoj postigao s premijerom Andrejem Plenkovićem.
Jutarnji podseća da se u saopštenju hrvatske vlade, nakon razgovora predsednika Vučića sa premijerom Plenkovićem, navedene tačke o kojima je bilo govora i naznačeni pravci u kojima bi problemi trebalo da rešavaju.
Posebno je, kako se navodi, naglašeno pitanje srpskog zakona kojim Srbija ima pravo univerzalne nadležnosti za ratne zločine, što se interpretiralo kao pozicija Srbije kao „mini Hag“ u odnosu na zločine počinjene u ratnim sukobima devedesetih godina.
Bošnjaković kaže da je još 2012. godine iz Ministarstva pravosuđa u beogradsko Ministarstvo pravde poslat predlog bilateralnog sporazuma o procesuiranju ratnih zločina, ali na njega nikad nije stigla povratna reakcija.
Ali, dodao je, Vučić je tokom razgovora s članovima vlade pokazao spremnost da se takav bilateralni ugovor ipak usvoji.
„Poenta ugovora je u tome što je reč o međudržavnom sporazumu koji je po pravnoj snazi iznad domaćeg zakona. Jednostavnije rečeno, ako se usvoji bilateralni sporazum o procesuiranju ratnih zločina između Hrvatske i Srbije, onda će prestati da važi srpski zakon o univerzalnoj nadležnosti“, objasnio je Bošnjaković.
Inače, reč je o pitanju od pre šest godina koje su tada rešavali tadašnji šefovi država Hrvatske, Srbije i BiH, ali do rešenja nije došlo.
U februaru 2012. na Jahorini su se sastali tadašnji hrvatski predsednik Ivo Josipović, ondašnji predsednik Srbije Boris Tadić i Predsedništvo BiH, u kojem su tada bili Bakir Izetbegović, Željko Komšić i Nebojša Radmanović.
Na stolu je bilo pitanje procesuiranja ratnih zločina, tema koja i danas opterećuje odnose te tri zemlje.
Trojka iz Predsedništva BiH nije se mogla međusobno usaglasiti, ali su predsednici Srbije i Hrvatske postigli dogovor da se sklopi bilateralni sporazum prema kojem bi se pitanje ratnih zločina rešavalo prema prebivalištu optuženika.
Bilateralni sporazum bi prevladao srpski zakon o univerzalnoj nadležnosti, ali i hrvatski zakon o ništavnosti pravnih akata proizvedenih u Srbiji. Problem je bio gotovo rešen, a na vladama dveju zemalja ostalo je da ga operacionaliziraju. Između ministarstava pravosuđa i tužilaštva već je bila uspostavljena dobra saradnja, potpisano je nekoliko protokola o saradnji i profunkcionisali su kanali za razmenu dokaza.
Sve je, međutim, stalo nakon izbora u Srbiji, kada je umesto Tadića na vlast došao Tomislav Nikolić.
Jutarnji piše da je Hrvatska još 2010. godine Srbiji dostavila tada ažurirani popis na kojem je bilo 1.549 osoba osumnjičenih za ratne zločine, a da je istovremeno Srbija u Hrvatsku poslala spisak od, kako se navodi, samo 33 imena.
Ministar Bošnjaković kaže da će aktuelizovati i pitanje tih spiskova, a njegovi saradnici formulišu zahtev koji na tu temu šalju u Beograd.
„Budući da je proširenje EU opet postalo izvesnije i da Srbija u njemu nalazi svoj politički cilj, može se očekivati da Vučić i aktuelna srpska vlada ponovno postanu kooperativniji. Jesu li, saznaćemo već narednog meseca, nakon što se ministar Bošnjaković vrati iz Beograda“, piše Jutarnji.
Tanjug
