„Promene koje su se dogodile u evropskim i svetskim poslovima u poslednjih nekoliko godina nisu zaobišle ni naše zemlje. Međutim, uvek je postojala spremnost da pomognemo jedni drugima, ostala su iskrena osećanja uzajamnog prijateljstva, poštovanja i simpatija“, naglasio je Lavrov.
Kako je istakao, naši bilateralni odnosi su dostigli novi nivo strateškog partnerstva, što je potvrđeno Deklaracijom, potpisanom nakon sastanka predsednika Rusije i Srbije u maju 2013. i od tada se saradnja u svim pravcima širi.
„Jača naša međuparlamentarna saradnja i, naravno, postoji tesna koordinacija naših ministarstava spoljnih poslova… Uspešno se realizuju zajednički projekti u oblasti energetike, saobraćaja i infrastrukture, kao i kulturne i humanitarne razmene", rekao je Lavrov, navodeći da prekosutra počinje njegova poseta Beogradu.
Lavrov je rekao da danas pred našim zemljama stoje novi zadaci.
„Mi se sa najvećim poštovanjem, uvažavajući interese jedni drugih, odnosimo prema našem strateškom partnerstvu i štitimo ga. Uveren sam da ćemo nastaviti da ga razvijemo na dobrobit naših naroda“, podvukao je ruski ministar.
Lavrov je takođe istakao da je ova godina posebna za Rusiju i Srbiju, jer slavimo značajan datum — 180. godišnjicu od uspostavljanja diplomatskih odnosa. On je podsetio da je 23. februara 1838. godine srpski knez Miloš Obrenović u svojoj rezidenciji u Kragujevcu primio prvog ruskog konzula Gerasima Vasiljeviča Vaščenka, čime su započeti zvanični odnosi između naše dve zemlje.
„Ovaj događaj je postao nova stranica u istoriji, koja se i pre toga sastojala od više od jednog veka naših odnosa, odnosa dva bratska naroda koje spajaju zajednički kulturni, civilizacijski i duhovni koreni, pravoslavna vera i bratstvo po oružju“, rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, otvaranje ruskog konzulata poklopilo se i sa uspostavljanjem državnosti, najvažnijim periodom za srpski narod.
On je podsetio da je Rusija takođe pružila snažnu podršku „srpskoj braći i sestrama“ i pomogla u tome da se konačno oslobode srpske teritorije.
„Hiljade ruskih dobrovoljaca borilo se rame uz rame sa svojom slovenskom braćom u Srpsko-turskom ratu 1876-1877.“, dodao je Lavrov.
Ruski ministar je podvukao da su dva svetska rata, u kojima su naši narodi pretrpeli ogromne gubitke, dali mnoge primere rusko-srpskog prijateljstva, a takođe se zahvalio Srbiji i što „čuva sećanje na stradale vojnike Crvene armije, koji su u Drugom svetskom ratu učestvovali u oslobađanju Jugoslavije“.
Na izložbi su predstavljene kopije svih istorijskih dokumenata koje pokrivaju period od uspostavljanja diplomatskih odnosa 1838. godine do posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi u decembru 2017. godine, ali i raniji period.
Mogao se videti telegram srpskog prestolonaslednika- regenta Aleksandra Karađorđevića caru Nikolaju Drugom iz oktobra 1914. godine u kome piše o teškom položaju srpske vojske i kojim se obraća sa molbom da Rusija pošalje u Srbiju municiju.
Takođe, izložen je i dokument iz jula iste godine u kome car Nikolaj Drugi piše Aleksandru Karađorđeviću o spremnosti Rusije da pruži pomoć Srbiji.
Mogle su se videti i najstarije fotografije manastira Dečani iz 1903. godine, kao i mnoge druge fotografije, prepiske, dokumenti i sporazumi iz prethodna skoro dva veka.
Sa svoje strane, ambasador Srbije u Rusiji dr Slavenko Terzić je istakao da je viševekovna bliskost naših naroda dublja od zajedničkih političkih interesa — ona, kako je istakao, proizilazi iz naših zajedničkih duhovnih i civilizacijskih korena.
„Obeležavajući jubilej naših diplomatskih odnosa, ne gubimo iz vida činjenicu da odnosi dve države i dva naroda sežu u rani srednji vek. Rusija je bila jedina velika sila koja je tokom proteklih vekova, ne samo diplomatski nego i na druge načine — brigom o sudbini srpskih crkava i manastira, srpskih škola, slanjem ikona, sasuda, knjiga, odeždi i drugih nužnih stvari — pomagala borbu Srba za oslobođenje i ujedinjenje. I Srbi su, s druge strane, dali svoj doprinos veličini i moći Ruske imperije — od Svetog Save Kripeckog i Pahomija Srbina sredinom 15. veka, preko grofa Save Lukića Vladislavića Raguzinskog, do brojnih poznatih srpskih familija koje su ostavile dubok trag u istoriji ruskog društva“, rekao je Terzić.
Kako je dodao, diplomatija carske Rusije je sve do svog nestanka 1917. godine, brižljivo i sa dubokim razumevanjem pratila zbivanja u srpskim zemljama.
„Rusija je i tada, kao i danas, uviđala značaj srpskog faktora za političku stabilnost Jugoistočne Evrope. Sve vodeće srpske političke ličnosti druge polovine 19. i početka 20. veka smatrale su da bez podrške carske Rusije, Srbija teško može ostvariti ujedinjenje srpskih zemalja. Nestankom carske Rusije 1917, srpski narod je izgubio pouzdanog istorijskog saveznika. Odnosi Kraljevine SHS (Jugoslavije) i SSSR-a (uspostavljeni tek 1940. godine), imali su drugi ideološki sadržaj i predstavljali su, u određenoj meri, diskontinuitet u odnosima srpskog i ruskog naroda“, naveo je ambasador.
Terzić je naglasio da danas živimo u neizvesnim vremenima, u kojima provereni i pouzdani saveznici imaju poseban značaj.
„Susret sa našom zajedničkom prošlošću podstiče nas da i danas jačamo i širimo naše odnose, da ih obogaćujemo novim sadržajima. Ova izložba svedoči i o značaju diplomatije i diplomata u međusobnim odnosima. I ovoga puta vidimo dragoceni značaj arhiva — tih riznica našeg istorijskog pamćenja“, zaključio je srpski ambasador.
Terzić je zahvalio Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije koje je pripremilo ovu izložbu, pre svega njegovom Istorijsko-dokumentarnom departmanu i rukovodstvima i saradnicima Arhiva spoljne politike Ruske imperije i Arhiva spoljne politike Ruske Federacije.
Izložbi su prisustvovali i zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, ministar za tehnološki razvoj i inovacije Nenad Popović, brojne diplomate i novinari.
