„Vreće keša dostavljene u hotel u Rimu da bi se podržao jedan kandidat; skandalozne priče dostavljene stranoj štampi kako bi se promenio tok izbora u Nikaragvi; milioni pamfleta, postera i nalepnica odštampani da bi se smenio predsednik Srbije… Duga ruka Vladimira Putina? Ne, to je samo mali uzorak istorije uplitanja Sjedinjenih Američkih Država u strane izbore“, piše „Njujork tajms“.
List piše da je mnoge Amerikance šokirala priča o navodnim pokušajima Rusije da utiče na izbore u SAD, ali da obaveštajni veterani i stručnjaci koji su izučavali tajne operacije imaju potpuno drugo viđenje čitave teme.
„Ako obaveštajne oficire pitate da li su Rusi prekršili neka pravila ili su uradili nešto bizarno, odgovor je ne, nikako ne“, kaže Stiven L. Hol, penzionisani operativac agencije CIA, koji je 30 godina bio šef ruskih operacija u američkoj obaveštajnoj agenciji.
Sjedinjene Američke Države su „apsolutno“ imale takve operacije u prošlosti. „A nadam se i da ćemo nastaviti to da radimo“, dodao je Hol.
Lok K. Džonson, dekan Američke obaveštajne škole, koji je karijeru započeo sedamdesetih baveći se američkim obaveštajcima, kaže da je navodna ruska akcija iz 2016. godine bila samo „sajber verzija onoga što Amerika radi decenijama“, kad god su zvaničnici SAD bili zabrinuti za ishod nekih izbora.
Konjica kralja Džordža
„Mi to radimo otkako je CIA stvorena 1947. godine“, rekao je Džonson, koji sada radi na Univerzitetu u Džordžiji. „Koristili smo pamflete, plakate, šta god vam padne na pamet. Plasirali smo lažne informacije u stranoj štampi. Koristili smo ono što Britanci zovu konjica kralja Džordža – kofere pune gotovine.“
Udaljavanje Amerike od demokratskih ideala često je išlo veoma daleko. CIA je pomogla da se zbace izabrane vođe u Iranu i Gvatemali tokom pedesetih godina prošlog veka i podržavala je nasilne pučeve u nizu drugih zemalja tokom šezdesetih godina. Izvodila je atentate i podržavala brutalne antikomunističke vlade u Latinskoj Americi, Africi i Aziji.
Profesor s Univerziteta Karnegi Melon Dov H. Levin pobrojao je tajne i javne operacije koje su vođene širom sveta – pronašao je 81 američku i, navodno, 36 ruskih ili sovjetskih.
Presedan se desio u Italiji, kada je Amerika pomogla da se izaberu antikomunistički kandidati od kasnih četrdesetih do šezdesetih godina prošlog veka. „Imali smo vreće novca koje smo dostavljali odabranim političarima kako bismo pokrili njihove troškove“, rekao je u intervjuu iz 1996. godine bivši agent CIA F. Mark Vajat.
Propaganda je imala posebno mesto u ovim operacijama. Ričard M. Bisel Mlađi, koji je vodio tajne operacije tokom pedestih i šezdesetih, u svojoj autobiografiji je uredno opisivao kako je CIA „preuzimala kontrolu nad novinama i televizijskim stanicama, ili obezbeđivala željeni ishod izbora“. Dokument s kog je skinuta oznaka tajnosti otkrio je kako je CIA u Čileu 1964. godine obezbedila ogromne sume novca kako bi podržala favorizovanog kandidata, opisujući ga kao „mudrog i iskrenog državnika“, dok je levičarskog protivkandidata predstavila kao „proračunatog prevaranta“.
Nalepnice „Gotov je“ dostavljene iz Vašingtona
„Njujork tajms“ kao primer mešanja Amerike u izbore drugih zemalja navodi primer rušenja Slobodana Miloševića, tako što je pružala političke konsultacije i milione nalepnica sa stisnutom pesnicom kao simbolom i porukom: „Gotov je“. Nalepnice su štampane na 80 tona samolepljivog papira koji je isporučila jedna firma iz Vašingtona.
Vins Hjuton, koji je tih godina bio oficir američke vojske na Balkanu i koji je blisko sarađivao sa obaveštajcima, kaže da su američke akcije bile vidljive bukvalno svuda. „Želeli smo da pokažemo da nemamo nameru da dozvolimo da Milošević ostane na vlasti“, rekao je Hjuton, koji sada radi kao istoričar u Međunarodnom špijunskom muzeju.
Slične akcije sprovedene su u Iraku i Avganistanu, ali ne s istim uspehom. Bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai svojevremeno se žalio tadašnjem američkom ministru odbrane Robertu Gejtsu da SAD očigledno žele da ga poraze, što je Gejts kasnije u memoarima opisao kao „naš smotani i neuspeli puč“.
Američka ruka je bar jednom dobrano ušla i u ruske izbore, piše dalje „Njujork tajms“. Strah da bi Boris Jeljcin mogao da izgubi izbore od staromodnog komuniste doveo je do skrivenih i javnih pokušaja da mu se pomogne, a sve na inicijativu predsednika Bila Klintona.
10 milijardi dolara za pomoć Jeljcinu
U taj „paket“ ušla je injekcija od 10 milijardi dolara zajma Međunarodnog monetarnog fonda Rusiji samo četiri meseca pred izbore.
Uticaja je bilo i kasnije. Tako je američki Nacionalni fond za demokratiju 2006. godine poklonio 23.000 dolara organizaciji za koju je tada radio Aleksej Navaljni, a 2016. godine je cifra koja je dodeljivana nevladinim organizacijama u Rusiji dostigla sumu od 6,8 miliona dolara.
„Njujork tajms“ na kraju teksta navodi da je uticaj CIA na izbore širom sveta i dalje tajna i da će to verovatno ostati još decenijama. Možda deluje da su ovi napori skromni u odnosu na manipulacije iz vremena Hladnog rata, ali obaveštajci „oldtajmeri“, poput bivšeg agenta CIA Vilijama Doertija, i nisu baš sigurni u to.
„Pretpostavljam da i dalje rade po starom, jer, znate, to se nikad ne menja. Tehnologija se možda promenila, ali cilj je isti“, kaže Doerti.
