„Američka okupacija na severoistoku Sirije je pokušaj da se Sirija opljačka, da joj se otmu resursi i da se obezbedi utočište teroristima, a to je i pokušaj da se Rusiji, Siriji i Iranu oduzme mogućnost da proglase potpunu pobedu nad terorizmom“, istakla je Šabanova, govoreći na konferenciji Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ u Moskvi, posvećenoj pitanjima Bliskog istoka.
Ona je upozorila da američka agresija protiv Sirije može dovesti do toga da se borba protiv terorizma u zemlji oduži.
„Agresija Amerike protiv Sirije može da odloži objavu naše pobede nad terorističkim plaćenicima, ali ne može da izmeni činjenicu da se Amerika i zapadne zemlje nalaze na drugoj, pogrešnoj strani istorije“, istakla je Šaban.
Savetnica sirijskog predsednika je takođe rekla i da Damask strahuje da bi NATO mogao da podrži Tursku u Siriji, u slučaju pogoršanja situacije.
„Turska je članica NATO-a. Ako postoji bilo kakav problem, NATO će više podržavati Tursku nego bilo koga drugog“, rekla je ona.
Ona je naglasila da se SAD ne bore protiv terorizma, nego da ga podržavaju.
„SAD su objasnile svoje vojno prisustvo u Siriji isključivo borbom protiv terorizma. Međutim, oni se ne bore protiv terorizma, već naprotiv, podržavaju ga“, navela je savetnica sirijskog predsednika.
Kako je istakla, takvim postupcima SAD i Turska pokušavaju da spreče političko rešavanje situacije u Siriji.
Šabanova je navela da Damask vidi želju Vašingtona da krši teritorijalni integritet Sirije.
Ona je takođe rekla da sirijske vlasti ne pregovaraju sa Turskom u vezi sa operacijom turskih oružanih snaga u Afrinu.
Savetnica sirijskog predsednika nazvala je propagandnom pisanja zapadnih medija o pogibiji ruskih vojnika u Siriji, tokom napada zapadne koalicije na čelu sa SAD.
„To je sve propaganda zapadnih medija, to se nije dogodilo“, rekla je ona.
Zamenik specijalnog izaslanika UN o Siriji Ramzi Ezeldin Ramzi rekao je da je moguće postići dogovor o Afrinu, a to bi, kako je dodao, moglo dovesti do zaokreta u situaciji u celoj Siriji.
On je ocenio da situacija u Afrinu, ali i na sirijsko-turskoj granici, izaziva zabrinutost svih strana.
„Ne mislim da bilo koja od strana, koja ima interese u Siriji, želi da situacija izađe van kontrole. Mislim da je moguće postići sporazum, koji će s jedne strane obezbediti zaštitu interesa i bezbednost svih, uključujući i Tursku, a u isto vreme očuvati zajednički cilj — očuvati teritorijalni integritet i jedinstvo Sirije“, rekao je Remzi.
Kako je istakao, to ne smatra nemogućim.
„Smatram da je deeskalacija moguća. Ako se to desi u Afrinu, onda će se proširiti i na druge oblasti. Svi su zainteresovani da situacija bude pod kontrolom. Smatram da bi to mogao biti početak novog procesa koji će Siriju voditi u pravom smeru“, dodao je on.
Remzi je izrazio nadu i da će uskoro biti rešeno pitanje o sirijskoj ustavnoj komisiji.
Osnivanje ustavne komisije, koja će raditi u Ženevi, bila je glavni rezultat kongresa sirijskog nacionalnog dijaloga održanog 30. januara u Sočiju. Rusija, Iran i Turska, kao zemlje garanta primirja u Siriji, na kongresu Nacionalnog dijaloga predložile su 50 kandidata za komisiju, od kojih će specijalni izaslanik UN Stefan de Mistura odabrati članove.
Remzi je takođe istakao da je saradnja Rusije i SAD neophodna da bi se uspešno rešila sirijska kriza.
„Važno je da postoji međusobno razumevanje između Vašingtona i Moskve, kao i među regionalnim igračima radi rešavanja sirijske krize, tek onda ćemo moći da krenemo napred u mirovnom procesu u Siriji“, rekao je on.
Remzi je naglasio da će Sirijci sami odlučiti o svojoj budućnosti, ali je ocenio i da će im biti potrebna pomoć međunarodne zajednice, „bilo da je to pomoć UN, bilo da je to u vidu razumevanja drugih zemalja“, zaključio je on.
