Međutim, naši birači i dalje su najviše okrenuti ka televiziji gde najveći pristup ima vladajuća SNS. Sagovornici emisije „Sputnjik intervju“ Emilija Orestijević iz Cesida i Vladimir Pejić iz agencije „Faktor plus“ saglasni su da naprednjaci imaju za sada veliku prednost u odnosu na ostale liste ali ističu i da ima još vremena i mogućnosti da se neke stvari promene.
Glavno pitanje je koliko će stranaka ući u beogradski parlament i da li će Lista „Aleksandar Vučić“ uspeti da sama formira većinu.
Nema dileme da naprednjaci, socijalisti, i stranke okupljene oko Dragana Đilasa, prema mišljenju naših sagovornika ulaze u gradsku skupštinu. Verovatno će, kažu oni, ući i Demokratska stranka i Aleksandar Šapić.
Bivši vaterpolista i predsednik SO Novi Beograd za naše sagovornike je najveća enigma i može biti i najveće iznenađenje i u pozitivnom, i u negativnom smislu.
„Šapić nema stranku iza sebe, malo ga ima u medijima, a čini se da ni sa novcem nije tako u dobroj poziciji. Tako da ćemo videti da li će on uspeti da se održi iznad cenzusa“, kaže Pejić i dodaje da je Demokratska stranka tradicionalno jaka u Beogradu a da je, po njegovom mišljenju, mnogi potcenjuju.
Pejić smatra da će demokrate preći cenzus, ali kaže da „definitivno ne bi smeli to da uzmu zdravo za gotovo“.
Orestijević napominje da su ovi izbori provera snage i mogućnosti opozicije. Ona smatra da je reč o tome da da su ovo izbori za pozicioniranje opozicije i da će se videti ko ima najveću snagu i ko se najbolje kotira među građanima.
„Ovo je druga šansa za opoziciju da se pokaže ko je predvodnik. Postoji uverenje da ako se promeni vlast u Beogradu lakše i bolje će se doći do promene i u ostatku Srbije, što je cilj opozicije“, kaže Orestijević.
Činjenice je da naši građani najviše koriste televiziju, bez izuzetka. Dakle, najveći broj pripadnika koristi upravo televizijske kanale da bi dobio sve potrebne informacije. Činjenica je da bi verovatno i opozicionim strankama bilo najbolje da idu preko televizije, ali to je zaista mnogo skupo, tako da kampanju usmeravaju na direktni kontakt.
„Ja verujem da naši građani zaista vole da im se neko direktno obrati, da ih neko pita za mišljenje, da kažu šta im je važno, šta im nije važno i da se na taj način nekako nadoknađuje malo taj izostanak televizijski promotivnih reklama i kampanja koje bi inače bile možda malo jače“, kaže Orestijević.
Za sve aktere u kampanji je važan direktan kontakt sa biračima, saglasni su naši sagovornici. Emilija Orestijević navodi da kreativnost svakako izađe na videlo i daje primer liste „Šta radite, bre“ kada su trčali 83 kruga oko sporne novogodišnje jelke.
Slične su teme kojima se stranke bave u kampanji, a naši sagovornici smatraju da je neophodno da se ipak naprave jasne razlike i daju realna obećanja.
„Skoro sve liste nude besplatne udžbenike za osnovce i srednjoškolce, ima čak i obećanja o besplatnom gradskom prevozu, što je sasvim sigurno nemoguće“, kaže Orestijević.
Ako su na republičkim i parlamentarnim izborima godinama unazad glavne teme pristup Evropskoj uniji, budućnost Kosova i Metohije, izjašnjavanje o članstvu u NATO, pitali smo sagovornike na čemu se dobijaju beogradski izbori.
„Nije metro Kosovo, da tako kažem… A čak ni Kosovo ne prelama izbore u Srbiji tako da još je teže da će metro da prelomi u Beogradu“, kaže Pejić.
Saglasni su Pejić i Orestijević da kampanja ide u pravcu ličnosti i lidera a ne obećanja.
„Naši izbori su takvi liderski, stranke su liderske. Tako da imamo personalizaciju i politike i samih lista. Recimo, Šapić koji predstavlja samo sebe: znači, vi ne znate nikoga sa njegove liite osim ako sami ne pogledate. A imamo Ivicu Dačića, Aleksandra Vučića koji se pojavljuje iako nisu na odborničkoj listi“, kaže Orestijević.
