On je izrazio žaljenje što je nivo mora na granici između Kazahstana i Uzbekistana postao katastrofalno nizak, budući da je ranije bilo dosta veće, ali se poslednjih 50 godina smanjilo zbog smanjenog dotoka uzrokovanog hidrogeološkim radovima na rekama pritokama Amu Darji i Sir Darji.
Naime, od 40-ih godina 20. veka vode ovih reka se koriste za navodnjavanje polja pamuka u Kazahstanu i Uzbekistanu, a s obzirom na to da se oko 20 do 60 kubnih kilometara vode godišnje izdvoji za navodnjavanje, nivo jezera opadne za 20 do 60 centimetara godišnje.
Rezultat toga je da se ukupna zapremina jezera od 1960. smanjila za 80 procenata, dok je narasli salinitet uništio skoro sve oblike života u njemu.
Zbog opadanja nivoa jezera došlo je do promene lokalne klime i izumiranja mnogih biljnih i životinjskih vrsta. To je dovelo i do propasti ribolova i industrija koje su bile povezane sa njim, a nekadašnje luke danas se nalaze i do 50 kilometara od sadašnje obale jezera.
Od 1989. jezero je podeljeno na Malo more na severu i Veliko more na jugu, a ako se ništa ne bude preduzelo, veruje se da će južni deo jezera nestati do 2025. Izgradnjom brane na severu, došlo je do naglog rasta nivoa vode u Malom moru.
Zasad je Kazahstan zainteresovan za mere za spasavanje svog dela Aralskog jezera uz pomoć kredita Svetske banke, dok Uzbekistan smatra da je proizvodnja pamuka mnogo značajnija.
