Prve informacije o izložbi bile su objavljene u belgijskom listu „Libre“ u oktobru 2017. godine, nedelju dana pre otvaranja. U tekstu pod naslovom „Čudesna ruska avangarda iz kolekcije Igora Toporovskog“ autor Gi Duplo čitaocima saopštava ono što je čuo od direktorke muzeja Katrin de Zeger i samog Toporovskog. Novinar navodi da će na izložbi biti prikazana platna čuvenih ruskih umetnika Kandinskog, Maljeviča, Rodčenka, Filonova kao i slikarki Gončarove i Popove koje, kako navode organizatori, „svet dosad nije video“.
Međutim, nedavno je grupa evropskih istoričara umetnosti, kustosa, prodavaca umetničkih dela i kolekcionara objavila otvoreno pismo, gde navodi da baš ti „neviđeni“ radovi predstavljeni u Gentu „izazivaju mnogo sumnji i pitanja“. Naime, izložena dela se ne pominju u bilo kakvim prethodnim umetničkim arhivima i ne postoje dokazi o njihovom poreklu.
Konkretno, u pomenutom pismu objavljenom sredinom januara, 11 poznatih evropskih stručnjaka, među kojima je i Ruskinja Aleksandra Šatskih, čuveni ekspert za dela Maljeviča, u pomenutom pismu čak apeluje da se određeni eksponati odmah uklone kako ne bi dovodili publiku u zabludu. Konkretno se radi o oslikanom sandučiću i preslici, koji su navodno dela Maljeviča.
Veoma je sumnjivo to što čuveni umetnik nikada nije oslikavao ovakve predmete, kaže za Sputnjik Andrej Sarabjanov, vrhunski ruski stručnjak za avangardnu umetnost i koautor trotomne „Enciklopedije ruske avangarde“:
„Da, ta preslica, to je pomalo smešno. Znate, nikada za sve vreme svoje dugogodišnje ekspertske prakse nisam video ni čuo da se Maljevič bavio oslikavanjem nekakvih kućnih predmeta. Nikada to nisam video ni uživo niti sam tako nešto sretao u literaturi“.
Takođe, autori pisma su u izjavi za javnost naveli da „direktorka muzeja iz Genta, gospođa Katrin de Zeger, jeste čuveni kustos izložbi savremene umetnosti, ali da to što je vodila Moskovsko bijenale savremene umetnosti 2013. godine ne znači automatski da je ekspert za rusku avangardu“.
Odgovore na neka od pitanja koja su u otvorenom pismu postavili evropski stručnjaci, dao je putem obraćanja medijima vlasnik sporne kolekcije Igor Toporovski, belgijski biznismen ruskog porekla.
Ono što u startu intrigira jeste biografija ovog kontroverznog biznismena koji je ranije pokušavao da ostvari političku karijeru u Rusiji. Toporovski je belgijskim novinarima izjavio da je završio istoriju umetnosti na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov. Kada je počela Perestrojka, on je postao jedan od mladih savetnika Gorbačova. Prema njegovim rečima, ovu delatnost je nastavio i kad je na vlast došao Jeljcin. Potom je postao „diplomata iz senke“ i navodno je bio zadužen za uspostavljanje i održavanje kontakata između NATO-a i EU sa jedne strane i Rusije sa druge. Ruski novinari su, „kopajući“ po ovoj intrigantnoj priči, uspeli da dođu do podatka da dotični Toporovski jeste završio pomenute studije.
Međutim, u Fondu Gorbačova su izjavili da nemaju nikakvih podataka o tome da je ovaj kontroverzni ljubitelj umetnosti ikada sarađivao sa tadašnjim sovjetskim predsednikom. Sledeći podatak iz života Toporovskog je da se on 1995. godine kandidovao za poslaničko mesto u Državnoj dimi i izgubio. Četiri godine junak ove priče biva isključen iz tradicionalno opozicione partije Jabloko, i to na inicijativu jednog od osnivača stranke.
I kao šlag na torti, prema rečima samog Toporovskog, nakon dolaska predsednika Putina na vlast, on se više nije osećao bezbedno u Rusiji i sa svojom porodicom i umetničkim kolekcijama preselio se u Brisel.
A sad počinje zaplet…
Kao uvod u poreklo kolekcije, pomenimo da su tokom sovjetske ere radovi avangardnih umetnika bili u nemilosti, pa su ih kustosi krili po podrumima i zabačenim muzejskim fundusima. U periodu od tridesetih do pedesetih godina prošlog veka, radovi epohe formalizma, kojoj pripada i avangarda, ideološki nisu bili prihvatljivi i masovno su uništavani ili veoma dobro sakrivani.
Pa ipak, deo ovih platana koja su „preživela“ zahvaljujući tome što su bila sakrivena, kada su nastupile velike političke promene u zemlji, prodavan je u bescenje. Ovim istorijskim okolnostima Toporkovski je za belgijski list objasnio poreklo dela njegove obimne kolekcije.
Međutim, prema rečima Konstantina Akinšija, čuvenog ruskog istoričara umetnosti i kustosa, njemu i njegovim kolegama nije pošlo za rukom da zaista uđu u trag poreklu slika iz ogromne kolekcije kontroverznog rusko-belgijskog biznismena.
Osim Akinšija, za medije je svoju sumnju izneo i naš sagovornik Sarabjanov, podvukavši da ime Igora Toporovskog nije ranije bilo poznato u stručnim krugovima. „Čovek koji u svojim rukama navodno ima vrhunske radove tako čuvenih umetnika ne može dugo da bude anoniman među ekspertima“, rekao je Sarabjanov. Ono što u ovom konkretnom slučaju vrhunskog stručnjaka sprečava da oceni radove koji su bili izloženi u Gentu jeste to što ih nije uživo video, govori Sarabjanov za Sputnjik:
„Nisam u svojim rukama držao nijedan dokument koji bi mogao da svedoči o autentičnosti izloženih radova, ne znam ništa o njihovom poreklu, ne znam ko je taj ekspert koji je potpisao neophodnu dokumentaciju, sertifikate. Prema onome što sam video na fotografijama, takođe ne mogu da kažem da li se radi o delima Maljeviča i Kandinskog ili ne. S jedne strane, da, liči kao da pomenuti umetnici jesu autori, ali sa druge strane po mnogo čemu i ne“.
Ispostavlja se, međutim, da ima nekih neslavnih tragova koji vode do Toporovskog, a oni upućuju na čuveni proces protiv antikvara Preobraženskih koji su prodavali kopije ruskih umetnika. Sudski proces protiv njih je počeo 2004. godine, a presuda je stigla četiri godine kasnije. Tatjana Preobraženska je osuđena na 9 godina zatvorske kazne, a njen muž, profesor na Opštoj vojnoj akademiji, na pola godine manje.
U ovom slučaju je vrlo bitan podatak to da postoji pismeni dokaz da je Igor Toporovski dobio od Preobraženskih skoro 3 miliona dolara za dve slike, koje su pak antikvari prethodno dobili od njega kako bi ih prodali.
Istraga je objasnila da su Preobraženski od Toporovskog dobili dva platna, navodno Kandinskog i Maljeviča, na ekspertizu i kasnije ih prodali klijentu. Glavnicu su predali Toporovskom, a proviziju uzeli za sebe. Kako su potom istražni organi objasnili, kupac tih slika je bio oligarh koji nije želeo da sarađuje sa državnim organima. Zato ostaje velika sumnja, jer je utvrđeno da su Preobraženski najvećim delom trgovali falsifikatima.
Ono što ovde bode oči jeste i činjenica da su nadležni organi u Rusiji već vršili informativne razgovore sa Toporovskim, kao i to da se u prethodnih nekoliko godina onaj deo kustosa, najpre ženskih osoba, koje su otvoreno kritikovale njegov rad, suočavale sa brojnim ozbiljnim pretnjama po život. Zlonamernici nisu štedeli ni decu ovih hrabrih istoričarki umetnosti.
Iako zasad epiloga još nema…
Ruski mediji su pokušali da saznaju šta Muzej finih umetnosti iz Genta misli o ovom zamešateljstvu. Navodno, prema rečima belgijskih eksperata, sva dokumenta o izloženim umetničkim predmetima su u redu. Štaviše, na zahtev kustosa muzeja, pisala je i sama Olga, supruga Toporovskog, koja je poslala brojna dokumenta. Međutim, gospođa nije odgovorila na dva ključna pitanja: ko je potpisao ekspertski popis izloženih umetničkih dela i na koji način, kada i gde su ova dela prešla granicu Rusije.
Zbog svega navedenog, stručnjak za avangardu Andrej Sarabjanov za Sputnjik otkriva namere ruske stručne javnosti:
„Pisaćemo ovog puta u ime ruskih stručnjaka da bismo želeli lično da se upoznamo sa čitavom propratnom dokumentacijom o delima koja su bila postavljena na izložbi. Tim pre što je izložba sada zatvorena i na zahtev ministra kulture Flandrije sva dela su poslata na nezavisno veštačenje. Mi bismo, dakle, želeli sa svim tim lično da se upoznamo i damo svoj ekspertski sud“.
Ljubitelji umetnosti sa dozom rezigniranosti konstatuju da je, stupajući na mesto direktorke muzeja, Katrin de Zeger obećala da će njen zadatak biti da muzej postane „otvoren“. Nažalost, ispostavlja se da je zasad muzej otvoren za sumnjive delatnosti.
