Tokom gotovo 70 godina nacionalna bezbednost Velike Britanije bila je direktno povezana s NATO-om. Za osnivanje Alijanse, koja je 1989. godine uspela „mirno da zdrobi komunizam“ u Istočnoj Evropi, delimično je zaslužna posleratna laburistička vlada Klementa Eltija. Svi naredni lideri ove partije iskreno su podržavali vojni blok. Izuzetak je aktuelni lider – Džeremi Korbin, ukazuje „Tajms“.
Ne tako davno bila je objavljena informacija o tome da je Korbin osamdesetih godina bio u kontaktu s agentom čehoslovačke tajne policije Janom Dimičem, ali je britanski političar ove navode negirao.
List ne isključuje mogućnost da su podsećanjem na Korbinove veze socijalističke specijalne službe jednostavno odlučile da povećaju obim svog uticaja u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Tokom Hladnog rata, piše list, britanski pacifisti su „nesvesno služili Sovjetskom Savezu i njegovim satelitima, zalažući se za jednostrano razoružavanje NATO-a”. Pobornik ovih ideja bio je i Korbin, tvrdi „Tajms“.
Prema navodima lista, pojedini radikalni članovi Korbinove partije bili su otvoreni simpatizeri Sovjetskog Saveza. Osam poslanika-laburista podržavalo je organizaciju „Svetski savet mira“, koju je „kontrolisala Moskva i koja je širila kremaljsku propagandu“.
U 21. veku Korbin je nastavio svoje „antinatovske aktivnosti“. On je 2004. godine potpisao dokument podnet na razmatranje Donjem domu britanskog Parlamenta, u kojem je navedeno da se Alijansa umešala u kosovski konflikt pet godina ranije, uz izgovor o izmišljenim tvrdnjama u genocidu.
„Tajms“, međutim, objašnjava svojim čitaocima da NATO, zapravo, „nije dozvolio da se istinska humanitarna tragedija pretvori u nešto mnogo gore“.
Korbin je 2011. godine izjavio da je NATO pretnja svetu. U prošlogodišnjem intervjuu on je odbio da odgovori na pitanje da bi uputio britansku vojsku da štiti saveznike iz Severnoatlantskog bloka kada bi na njihovu teritoriju upala ruska armija. „Ovakvo ponašanje je izgledalo ili kao nerazumevanje, ili kao praktično ignorisanje Povelje Alijanse“, smatra list.
„To nije prosto niz pogrešnih političkih procena. Korbin pokazuje naivnu nesposobnost da razlikuje neidealno, ali slobodno zapadno društvo od režima koji praktikuju represiju, masovna ubistva i etnička čišćenja. Neophodno je ne samo da odgovori na pitanja o nekadašnjim kontaktima, nego i da objasni svoju opasnu bezbrižnost kada je reč o zaštiti slobode“, zaključuje „Tajms“.