Lavrov: Priče o ruskoj podršci Trampu su spekulacije

On je naveo da su se pojedini političari, zvaničnici i poslanici zaista izjašnjavali „u korist podrške izboru Trampa za predsednika SAD“. 

„Svi zvaničnici, počev od predsednika i zaključno s ministrom inostranih poslova, uključujući druge ljude koji odgovaraju za spoljnu politiku, nikada nisu stavljali nikakve uloge i govorili su veoma jasno da je Rusija u svakom slučaju, u svakoj zemlji, spremna da radi s onim predsednikom i vladom koje je izabrao narod odgovarajuće države“, naglasio je Lavrov. 

„Govorili smo da ćemo raditi sa svakom vladom, svakim presednikom. Pragmatizam izbija u prvi plan. Već sam navodio primere: nije se zaustavila naša saradnja u kosmosu, saradnja u vezi sa Sirijom, mada ona ne ide glatko – tamo se mnogo interesa sukobilo, ali je ipak stvorena južna zona deeskalacije, uz učešće Rusije, SAD i Jordana, ona ne funkcioniše loše. Naravno, potrebno je ispunjavati dogovore o povlačenju svih nesirijskih snaga iz ove oblasti, koji su postignuti u okviru ove zone“, naglasio je Lavrov. 

Prema njegovim rečima, Moskva nije mogla da se meša u izbore za predsednika SAD, niti se mešala, a potvrda za to je odsustvo bilo kakvih dokaza i činjenica. 

„I dalje govore o nekakvom državnom uplitanju u predizborni proces, ali nijednu činjenicu nisam video. Ovih dana je pomoćnik američkog ministra za unutrašnju bezbednost, koji odgovara za sajber-bezbednost, jasno rekao da nema dokaze o mešanju Rusije u predizbornu delatnost poslednje predsedničke kampanje“, rekao je Lavrov. 

On je dodao da SAD imaju vrlo specifičan politički sistem. 

„Ja sam tamo radio ne mali broj godina. Za gotovo godinu i po dana, tokom kojih traje ta istraga, nijedna činjenica nije procurela u javnu sferu – to se u SAD ne događa. Da je tamo bilo makar i neke ’vatrice‘, dim bi se odmah video“, naglasio je Lavrov. 

Prema njegovim rečima, oni koji optužuju Moskvu „priterali su sebe u ćošak saopštenjima o ’preciznim‘ dokazima u vezi s ruskim uplitanjem“. 

„Sada pokušavaju po svaku cenu da pronađu bilo kakva opravdanja. Međutim, čak im ni to ne uspeva“, naglasio je ruski ministar. 

Demokrate bi da zagorčaju život Trampu

Šef ruske diplomatije je rekao da se nada da će dominantne težnje koje se uočavaju u Vašingtonu kada je reč o Moskvi nestati, ali da su male šanse da se to dogodi pre izbora za Kongres SAD. 

Prema njegovim rečima, Demokratska partija SAD nije se pomirila s porazom na predsedničkim izborima 2016. godine i sada pokušava da zagorča život republikancima i predsedniku Donaldu Trampu. 

„Jasno je da demokrate, naravno, nikako ne mogu da se oporave od poraza koji je za njih bio potpuno neočekivan i sada pokušavaju Donaldu Trampu i celoj Republikanskoj partiji, ali pre svega Trampu kao takvom nesistemskom lideru, na svaki mogući način da zagorčaju život. Mislim, međutim, da ne uspevaju u tome u onom stepenu u kojem bi želeli“, rekao je Lavrov. 

On je naveo da Tramp, „uz svu nužnost da prihvata nekakve kompromise imajući u vidu raspoloženje u Kongresu, ipak vodi svoju politiku“. 

„On nije jednom potvrdio svoju iskrenu nameru da ispuni ono o čemu je govorio u svojoj predizbornoj kampanji – da s Rusijom razvija normalne, uzajamno korisne odnose, ispunjene uvažavanjem“, naglasio je Lavrov. 

Mirovnjaci u Donbasu — suprotno rezoluciji UN

Ideja o razmeštanju u Donbasu moćne bezbednosne strukture u vidu mirovnjaka Ujedinjenih nacija protivreči rezoluciji UN koja obavezuje na ispunjavanje Minskog sporazuma i prema kojoj su za bezbednost zaduženi prevashodno posmatrači iz misije OEBS-a, rekao je Lavrov. 

Prema rečima Lavrova, ruska strana u vezi s ovim pitanjem ima vrlo prostu logiku: Minski sporazum se ispunjava pod nadzorom OEBS-a i, kada su se pojavila strahovanja za bezbednost ovih posmatrača, Rusija je podnela nacrt rezolucije Savetu bezbednosti UN, direktno povezan s Minskim sporazumom – svuda gde rade posmatrači OEBS-a, pruža im se zaštita mirovnjaka UN. 

„Naši partneri su rekli da je to veoma ispravan korak i poželeli da prošire koncepciju – predložili su da se ne sledi zadatak realizacije Minskog sporazuma, nego da se promeni sve što je tamo napisano stvaranjem velike, moćne bezbednosne strukture u vidu operacije UN“, naveo je Lavrov. 

„Spominje se 40.000 naoružanih mirovnjaka, naoružanih ne samo vatrenim ličnim oružjem nego i teškim naoružanjem, opremljenim poslednjom vojnom tehnikom kako bi se preuzela kontrola nad celom teritorijom Donjecke i Luganske republike, stvorila privremena administracija UN u sastavu od 5.000 ljudi i rešavala sva pitanja u vezi s održavanjem izbora, dodeljivanjem posebnog statusa Donbasu izvan direktnog dijaloga Kijeva, Donjecka i Luganska, kao što zahteva rezolucija Saveta bezbednosti UN koja potvrđuje Minski sporazum, nego kako zaželi ova međunarodna administracija. Takve ideje sada pokušavaju da prošire“, rekao je Lavrov i dodao da Rusija ne može da podržava ideje koje protivreče odlukama najvišeg organa UN, koji odgovara za mir i bezbednost. 

Prema njegovim rečima, bilo bi veoma žalosno da SAD podrže politiku Kijeva zasnovanu na sabotiranju rezolucije Saveta bezbednosti UN o Minskom sporazumu. 

Kijev traži da se u Donbas dovedu mirotvorci UN. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije izjavio da podržava ovu ideju, ali da mirovnjaci mogu da budu zaduženi samo za zaštitu saradnika OEBS-a. 

Šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin je izjavio da su Ukrajina, Nemačka, Francuska i SAD praktično izradile zajednički nacrt rezolucije UN o mirovnoj misiji u Donbasu. Moskva je ovu inicijativu uporedila s uvođenjem okupacione administracije u Donbas.