Tradicionalno, Maslenica počinje sedam dana uoči Velikog posta i traje cele nedelje. Ove godine se praznuje od 12. do 18. februara.
Ovaj drevni slovenski praznik, kojim se ispraća zima i dočekuje proleće, jedan je od omiljenih narodnih praznika, koji protiče u znaku sveopšteg narodnog veselja, masovnih šetnji i festivala.
Glavni simbol Maslenice su palačinke, koje se peku tokom svih sedam masleničkih dana. One simbolizuju sunce i dolazak proleća. Po tradiciji, prva palačinka pravi se za pokoj duše svih umrlih i nosi se na groblje ili se daje siromašnima.
U dane Maslenice običaj je jesti palačinke, ići u goste i gostiti. Održavaju se i narodne šetnje, koje prate razne zabavne igre i pesme. Na kraju praznika na lomači se spaljuje strašilo od slame, a u vatru se bacaju i palačinke, što predstavlja odlazak hladne zime. To je, ujedno, i znak da bi raspoloženje trebalo utišati i umiriti, jer dolazi Veliki post.
Svaki dan ovog praznika ima svoje tradicije, običaje i nazive. Ponedeljak je „dan susreta“, utorak je „dan razigravanja“, sreda je „dan gurmana“, četvrtak — „razbibrige i lumpovanja“, petak — „taštine večeri“, subota — „zaovinog posela“, a nedelja je „dan praštanja“.
Rusi kažu da u dane Maslenice ne valja goste dočekivati u neočišćenoj kući. U prva tri dana, tokom trajanja Uske Maslenice, mogu se slobodno obavljati svi kućni poslovi, ali se već u četvrtak, kada nastupi Široka Maslenica, svi radovi obustavljaju i do kraja nedelje dani se provode u veselju. Ne valja se ni svađati, ljutiti i psovati.
Istraživanje sprovedeno uoči Maslenice je pokazalo da će ove godine palačinke jesti čak 88 odsto Rusa, ali i da će većina građana zemlje poštovati i druge običaje koji se vezuju za ovaj praznik.
Ankete kažu da će u narodnim šetnjama učestvovati skoro polovina građana — 46 odsto njih; strašilo od slame zapaliće 39 odsto ispitanika, dok će 70 odsto građana ići u goste ili će u svojoj kući ugostiti bližnje.
Istovremeno, Rusi se pridržavaju i pravoslavnih običaja: 83 odsto Rusa zatražiće oproštaj od svojih bližnjih na Oproštajnu nedelju tj. poslednju nedelju uoči Velikog posta.
U tradiciji Maslenice posebno mesto zauzima duhovnost čoveka — pred početak Velikog posta trebalo bi se „očistiti“ od rđavih misli, pomiriti se sa neprijateljima, pokajati se za loše misli i loša dela, tražiti oprost i oprostiti, i sve loše ostaviti u prošlosti. Praznik se dočekuje i slavi „čistih“ misli, u radosti i veselju.
Palačinke se u dane Maslenice peku od pšeničnog, ovsenog, heljdinog i kukuruznog brašna, a ponekad i sa dodatkom krompira, tikve, jabuke i krem sira. Služe se sa kavijarom, lososom, pečurkama, pavlakom, medom, raznim kremovima, džemom ili topljenom čokoladom.
U glavnom gradu Rusije na festivalu „Moskovska Maslenica“, koji je u toku, biće napravljeno preko 170 vrsta palačinki, a na mnogim trgovima je i stvorena atmosfera praznovanja Maslenice iz prošlih vekova.
Maslenične šetnje se održavaju u više od 20 moskovskih parkova, a u parku VDNH biće priređen i šou robota, koji peče palačinke. Robot je specijalno „obučen“ da peče što brže i što tanje palačinke.
U Moskvi i drugim gradovima Rusije organizuju se i maskenbali, koncerti, pozorišne predstave, sajmovi, razna takmičenja za decu i odrasle i besplatne ekskurzije.
Mediji su poslednjih dana puni saveta kako ispeći najukusnije palačinke, gde i kako slaviti praznik. Kuvari otkrivaju svoje trikove i recepte, a moskovski dijetolozi savetuju i kako proslaviti Maslenicu a ne naštetiti zdravlju.
