Nemačka je ponudila NATO-u da formira novi komandni štab za brzo premeštanje jedinica i materijala unutar Evrope. Tu ideju iznela je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen na sastanku NATO-a u Briselu.
„Nemačka je ponudila da bude zemlja koja će unutar saveza da organizuje izgradnju takvog centra“, rekla je Fon der Lajenova. Ministarka je naglasila da NATO mora, „u slučaju krize ili napetosti“, da bude u stanju da brzo premešta jedinice. U prilog Nemačke, kao zemlje koja bi na sebe preuzela odgovornost da pokrene i organizuje te nove zadatke, kako je rekla Fon der Lajenova, ide „položaj u srcu Evrope“ i „iskustvo kada su u pitanju logistika i podrška“.
Nije precizirano gde bi tačno trebalo da se nalazi novi logistički štab NATO-a, ali sve govori u prilog tome da bi to mogao da bude region oko Kelna i Bona u Nemačkoj, gde se već nalaze mnoge ustanove Bundesvera.
Jačanjem komandnih struktura i jedinica, NATO pre svega reaguje na politiku Rusije koja se percipira kao agresivna. Od ukrajinske krize i ruskog pripajanja Krima, NATO je osetno pojačao vojno prisustvo na istoku Evrope.
Sada se tome prilagođava i komandna struktura, tj. postoji potreba za brzim premeštanjima jedinica iz SAD u Evropu, kao i unutar same Evrope. U jeku politike popuštanja napetosti tokom proteklih decenija, vojne strukture znatno su redukovane. Od nekoliko desetina glavnih vojnih štabova, ostalo je još samo sedam, a ljudstvo je smanjeno sa 20.000 na 6.800.
Sumnje u mogućnost brze reakcije
U jednom tajnom NATO izveštaju izražava se sumnja u to da Alijansa u ovom trenutku može na odgovarajući način i dovoljno brzo da reaguje na eventualni iznenadni napad Rusije. Pored stanja puteva i železničkih pruga koje vode ka istoku, a koje bi mogle da dođu u obzir za vojno korišćenje, problematične su i birokratske prepreke prilikom transporta jedinica i materijala.
Zato nemačka ministarka Ursula fon der Lajen predlaže uvođenje neke vrste „vojnog Šengena“. „Ako u slučaju krize ili napetosti želimo da jednice brzo prebacujemo unutar Evrope, onda bi to moralo da bude precizno isplanirano i da se odvija u velikoj brzini i s visokom stepenom efikasnosti“, rekla je nemačka ministarka odbrane.
„Relativno primerena“ mera
Osim Nemačke, verovatno će i SAD da uspostave novi komandni sistem kako bi se obezbedio brz transport preko Atlantika između Severne Amerike i Evrope. Pored pomorskog puta, tu je reč i o zaštiti osetljivih infrastrukturnih objekata — na primer, preko dna Atlantika protežu se informatički kablovi preko kojih teče sva komunikacija i internet.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odbacuje optužbe da Alijansa, formiranjem dva nova komandna štaba, provocira novu trku u naoružanju s Rusijom. „Ono što mi radimo relativno je primereno“, izjavio je generalni sekretar na savetovanju u Briselu. Kako piše „Dojče vele“, već duži niz godina članice NATO-a su smanjivale svoje izdatke za odbranu, kao i opseg svojih oružanih snaga, i pokušavale da stvore partnerstvo sa Rusijom, ali „onda je Rusija počela s destabilizacijom Ukrajine i 2014. okupirala poluostrvo Krim“. „Mi ne želimo novi hladni rat, niti novu trku u naoružavanju“, izjavio je Stoltenberg. „Ali NATO mora da bude spreman ne samo na dijalog, već i da bude sposoban za vojnu obranu“.
