Najvažnije je, ističe on u intervjuu za Sputnjik, da se vodi profesionalna istraga u koju mogu da veruju i Srbi i Albanci.
— Ne možemo biti zadovoljni dok ne saznamo ko su ne samo izvršioci nego i naručioci ovog čina. Nemam puno poverenje u političke krugove u Prištini i u to da neki od njih neće pokušati, i da već ne pokušavaju, da manipulišu ovim, ali baš je zato važno da istraga bude obavljena profesionalno.
Da li očekujete da će ovo ubistvo biti rešeno?
— Ono mora biti rešeno, i naši organi nastaviće svoju istragu i zahtevaće intenzivniju saradnju. To je nešto o čemu ćemo u narednom periodu razgovarati i u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Nema stajanja dok se ne sazna ko i zašto.
Priština će 17. februara obeležiti 10 godina samoproglašene nezavisnosti Kosova, a tamošnja štampa spekuliše da Srbija tim povodom šalje tenkove na administrativnu liniju. Šta je Kosovo postiglo za ovih 10 godina, a kako ocenjujete dizanje tenzija tim dezinformacijama?
— Bojim se da na ovu 10. godišnjicu tzv. nezavisnosti naša južna pokrajina i njeno rukovodstvo nema bogzna čime da se pohvali: nisu članovi ni UN, ni Saveta Evrope, niti bilo koje druge relevantne međunarodne organizacije, nezaposlenost je blizu 70 posto, imamo najveći procenat dobrovoljaca u tzv. Islamskoj državi. Za prethodne dve decenije izgrađeno je, verovali ili ne, 900 i nešto verskih objekata, uglavnom finansiranih iz zemalja Bliskog istoka. Ako tome dodamo podatak da je 140.000 ljudi napustilo ovu našu pokrajinu za prethodne dve godine, vidimo da je običan narod, da su većinski Albanci saterani u ćošak. Sa jedne strane nepodnošljiva ekonomska situacija, sa druge, vrbovanje za različite ekstremističke pokrete i za sve to vreme kriminalna elita koja je upletena u terorističke aktivnosti s početka i tokom devedesetih još uvek je na vlasti.
Rekli ste da Priština nema mnogo razloga za optimizam, ali izgleda da njihovi zvaničnici ne misle tako…
— Njima je fantastično. Oni su u taj rat i tu tzv. nezavisnost ušli u vojničkim čizmama i bez ikakve imovine, a sada su svi multimilioneri i imaju raskošne rezidencije po KiM, dok omladina biva prepuštana ulici, emigraciji, radikalnom islamskom ekstremizmu i narkomaniji.
Hašim Tači očekuje da će tokom ove godine biti potpisan dogovor sa Beogradom. Da li mislite da je to realno i da li bi u njemu mogla da se nađe formula koja podrazumeva stolicu za Kosovo u UN?
— Veoma je važno da dijalogu damo prostor da diše, pošto vidim da neke zemlje već unapred govore šta ne može da se dâ Beogradu kao ustupak, a u korist Prištine. Veoma je važno da dijalogu pristupimo otvorenog uma, sa jasnom svešću šta možemo i ne možemo, šta želimo a šta ne želimo. Mi kao država to imamo. Važno je i da budemo oprezni u tome kako istupamo sa stavovima, ali budite uvereni da ćemo u narednom periodu — ne želim da ga ograničavam mesecima i godinama — nastojati da tražimo rešenja zato što je u našem interesu da položaj Srba na KiM i interesi Srbije na KiM budu trajnije zaštićeni. Ako bismo to uspeli, otključali bismo vrata tome da Srbija i na regionalnom planu i u ekonomskom smislu bude dugoročno stabilnija. Zato ne želimo da bežimo od traganja za rešenjem. Ceo svet zna da ne možemo i nećemo da prihvatimo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali postoji mnogo toga drugog o čemu možemo i treba da razgovaramo. Ne smatram da je mudro kad sa druge strane unapred čujemo poruke o čemu uopšte neće da razgovaraju.
Da li je realna formula dve Nemačke, koja se često pominje?
— Realno rešenje je samo ono koje je sprovodljivo. Ja bih voleo kada bismo videli za početak sprovođenje dogovora o Zajednici srpskih opština. Evo, već je 1.761. dan kako oni iznova i iznova demonstriraju da nemaju kapacitet da sprovedu i ono što su već potpisali. Ne sprovodeći to, oni su uzdrmali šire poverenje srpskog naroda i srpske države u njihov kapacitet da se dogovaraju. Zato bi bilo važno da u narednom periodu pokažu da su spremni da drže do onoga što sami preuzmu kao obavezu.
Kada očekujete nastavak dijaloga?
— Mi već duže od godinu dana zahtevamo da se ti razgovori nastave, upravo zato što želimo da predstavnike Albanaca suočimo sa obavezama koje nam duguju. Zato sada kada je došlo do kakve-takve saradnje u ovoj istrazi, mislim da ćemo u naredne tri nedelje, kada budemo zajednički utvrdili datum, imati novi sastanak dijaloga o tehničkim pitanjima. A ta tehnička pitanja i nisu tako tehnička, ako se razgovara o ZSO, o diplomama… Mi smo zainteresovani da ta pitanja rešavamo, a oni su ti koji duže od godinu to nisu hteli.
Kao jedna od opcija pominje se podela Kosova, a kako spekulišu neki kosovski mediji, o tome sad razgovaraju sa Tačijem i Edi Rama, i lider makedonske partije DUI Ali Ahmeti. Da li se podela pominje kao opcija u unutrašnjem dijalogu?
— Kad za to dođe vreme, mi ćemo sa našim predlozima izaći na ozbiljan i odgovoran način, ne spekulišući, krijući se iza napisa po pojedinim portalima kao što to čine neki politički krugovi u Prištini. O unutrašnjem dijalogu dosad smo mogli da čujemo veoma širok spektar različitih ideja, i mislim da je inicijativa predsednika Vučića doprinela da se najšira politička i intelektualna, kulturna javnost uključi u razgovore o Kosovu i na taj način osnaži našu pregovaračku poziciju. Ovo nije pitanje bilo kog pojedinca, ovo je pitanje sudbine celog naroda, i čitav naš narod treba da bude uključen u ono što ja vidim kao našu borbu za očuvanje Kosova i Metohije. Ne možemo prepustiti sudbini 120.000 Srba, ko zna koliko hiljada Goranaca, Roma, ko zna koliko hiljada drugih koji se osećaju delom države Srbije. Naša je obaveza da budemo država svih njih i da budemo tu za njih, i bićemo.
Tokom jedne runde dijaloga, moglo se čuti i da pitanje Kosova treba da rešavamo na liniji sa Albanijom. Kakav je stav Tirane?
— Sa zanimanjem pratim razmenu mišljenja između albanskih političara iz naše južne pokrajine i iz susedne republike Albanije. Oni se nekada slažu, nekada ne slažu. Vidim da su im poruke namenjene istom političkom tržištu. Takođe, indikativno je to da se veliki deo partija Albanaca na Kosovu i Metohiji zalaže za stvaranje tzv. velike Albanije. Na prethodnim izborima zapravo većina Albanaca na Kosovu i Metohiji je glasala za političke partije kojima je deo programa neka vrsta prisajedinjenja toj teritoriji, ili kroz referendum ili kroz postepenu integraciju. Ako tome dodamo činjenicu da većina Srba na Kosovu i Metohiji, usudiću se da kažem, gotovo bez izuzetka, želi da ostane gde jeste, to jest deo Srbije, kao i mnogi drugi pripadnici nevećinskog naroda na KiM, jasno je da većina stanovnika naše južne pokrajine nije zadovoljna i ne smatra svojim projekat tzv. kosovske nezavisnosti.
Da li će na bilo koji način biti podignut nivo bezbednosti povodom 17. februara?
— Naše oči su najpre uprte u Kfor, Euleks i lokalnu policiju, u kojima radi oko 1.400 Srba. Ali to nije poslednja instanca, i sasvim sigurno da Srbija, kada razmišlja o Kosovu i Metohiji, razmišlja i o tome da ne želi da dopusti da se ovoj zemlji ikada više ponove ni 1999. ni 2004, ali ni 2008. godina.
To znači da će neke mere bezbednosti biti pojačane?
— Vodićemo računa i učinićemo sve što je ljudski moguće.
