„Večernji list“ piše da je razgovor predsednika dveju država na svečanoj večeri bio nešto opušteniji, te da se kretao od „bratske ljubavi“ do „vekovnih mržnji“.
Iako to nije prvi takav susret visokih zvaničnika Hrvatske i Srbije, list konstatuje da se odnosi Hrvatske i Srbije, odnosno Srba i Hrvata mogu regulisati ili nekakvim nadnacionalnim projektom ili međunacionalnom mržnjom i sukobima.
Primećuju i da su se dva predsednika bavila „ideološkim temema“ i „prizemnim stvarima“, poput onog da li neko srpsko selo ima struju, put ili školu.
Portal „Dnevno“ piše da je predsednik Vučić hrvatsku koleginicu porazio „do kolena“ tako što je na Pantovčak doneo dokumentaciju nestalih, ali ne Hrvata, nego Srba.
„Radi se o nekoliko desetina uvezanih spisa i matičnih knjiga iz Dvora na Uni koji datiraju iz devedesetih godina…“, piše „Dnevno“ i dodaje da su pogrešili svi oni koji su se poveselili, misleći da su u pitanju podaci o pobijenim Hrvatima, koji se i dan-danas vode kao nestali.
Portal piše da je reč, naime, o dokumentaciji kojom je Srbija uoči Vučićevog dolaska brižljivo arhivirala podatke o Srbima, nestalim mahom tokom vojno-policijske akcije „Oluja“.
Ocenjujući to kao smelost srpskog predsednika, taj medij konstatuje da to ide u prilog činjenici da je on „uistinu vešt političar, koji je na hrvatsko insistiranje o davanju informacija što se tiče nestalih Hrvata, odgovorio šah-mat potezom prvi podastirući dokumente na koje odgovor treba da dâ Hrvatska“.
Time je, smatraju, Vučić poručio da će biti spreman na sledeći korak, tek nakon što Hrvati kažu šta znaju o srpskim žrtvama.
Taj portal napominje i da je predsednik Vučić, kasneći na sastanak sa privrednicima, gde ga je čekala i Kitarovićeva, komentarisao u izjavama čak i stanje u regionalnoj košarkaškoj ABA ligi.
Međutim, koliko predsednik Srbije nije bio dobrodošao u Hrvatsku, potrudio se da pojasni nekadašnji zvaničnik, bivši diplomata i član HDZ-a Andrija Hebrang, koji je rekao da je „Vučić poslednja osoba sa kojom treba da se priča o pomirenju“.
„On dok hoda po Hrvatskoj misli da je u Srbiji“, naveo je Hebrang, preneo je portal „Net.hr“.
Hebrang, naime, smatra da Vučić izbegava da rešava sva otvorena pitanja, te navodi da mnogi ističu primer Nemačke i Francuske, podsetivši da se ipak Nemačka prvo izvinila Fancuskoj, pa potom platila ratnu odštetu, da bi na tim temeljima gradile odnose koje te dve zemlje imaju i danas.
