00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Bivši šef CIA: I danas postoje tajna društva poput „Crne ruke“

CC BY-SA 2.0 / Flickr/AK Rockefeller / CIA Shadow WarsAgencija CIA
Agencija CIA - Sputnik Srbija
Pratite nas
Nekadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Dojč rekao je da postoje mnoge grupe koje na tajne načine pokušavaju da utiču na vlade širom sveta, a kao primer iz istorije naveo je i „Crne ruku“.

Nekadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Dojč rekao je da postoje mnoge grupe koje na tajne načine pokušavaju da utiču na vlade širom sveta, a kao primer iz istorije naveo je i „Crne ruku“.

Džon Dojč je za „Nešenel interest“ rekao da postoji mnogo istorijskih primera grupa koje operišu unutar, pored ili protiv legitimno ili nelegitimno postavljenih vlada.

„Možda je najozloglašeniji primer efikasne ’duboke države‘ tajna organizacija ’Crna ruka‘. Predvodio ju je šef srpske obaveštajne službe, pukovnik Apis, a ona je isplanirala zaveru za ubistvo austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine, čime je počeo Prvi svetski rat“, rekao je Dojč.

Špijuniranje - ilustracija - Sputnik Srbija
Opasnost „velikog uva“: Šta ako bivši šef CIA preuzme mobilnu telefoniju u Srbiji

Istakao je da i danas „bez sumnje“ postoje slična tajna društva, da u SAD i u drugim državama postoje grupe koje žele da tajno utiču na vladine aktivnosti.

„Takve grupe se služe konvencionalnim metodama kao što su lobiranje, doprinose kampanjama i preko konvencionalnih i društvenih mreža utiču na to da se objavljuju njihove poruke“, rekao je Dojč.

Mišljenja je, međutim, da mnogi u SAD zloupotrebljavaju termin „duboka država“.

„Takve razmene reči na televizijskim programima, tvitovi iz Bele kuće i komentari u magazinima su veoma loši stubovi za gradnju teorije o postojanju zle ’duboke države‘. Paranoične pristalice predsednika Trampa govore o tome kako nova ’duboka država‘ pravi organizovani otpor zaposlenih u federalnoj vladi odlučnih da podriju njegovo predsednikovanje. Ne treba da čudi što se mnogim vladinim radnicima, najviše u civilnim agencijama, ne dopada politika predsednika Trampa, naročito ona koja poziva na smanjenje budžeta. Ali prozvati ovakav otpor organizovanima je veoma nategnuto“, smatra Dojč.

„Malo dokaza o postojanju ’duboke države‘“

Naveo je da je malo analiza ili dokaza koji se odnose na pitanje postojanja „duboke države“.

„Možda je jednostavnije pitanje da li se poslednjih godina pojavilo više aktivnosti ili načina ponašanja koja se karakterišu kao da proističu iz ’duboke države‘ i da li takvo ponašanje ugrožava nacionalnu sigurnost. Sumnjam u obe te tvrdnje. Značajne pretnje sa kojima se danas suočava naša nacija — Iran, Severna Koreja, terorizam, konkurencija s Kinom i Rusijom — ne predstavljaju centralnu ulogu u narativu o ’dubokoj državi‘“, rekao je Dojč.

„Bavljenje navodnim novim i opasnim zaverama američkih obaveštajnih agencija ili nezadovoljnim osobljem u federalnoj službi ili Kongresu nije smrtonosna pretnja po nacionalnu bezbednost ili stabilnost. Ono što je važno jeste da prave terorističke pretnje sa kojima se nacija suočava imaju potpuno drugačije uzroke i načine na koje se sprovode i imaju drugačije sponzorstvo“, dodaje Dojč.

On je zaključio da bi stanovnici Amerike trebalo više da se bave pitanjima koja direktno utiču na dobrobit zemlje, kao što su zdravstvena zaštita, klimatske promene, inovacije i realne pretnje po nacionalnu bezbednost.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala