„′Ajmo, ljudi, da rešimo to pitanje. Vi morate da donese rešenje za Srbiju. U protivnom, okrenuo bih se 200 posto prema evroazijskom savezu i Rusiji. Ako to kažemo što jače, tada će nas EU primiti trčećim korakom jer im je glavni cilj da ne jača Rusija. A posebno danas, kad se Rusija vratila u epicentar sveta na čelu sa svetskim liderom Putinom, čovekom koji je uspeo da očita lekciju i Amerikancima i njihovoj koaliciji u Siriji“, ističe Karić za Sputnjik.
Otkad se vratio u Srbiju, Bogoljub Karić se ne smiruje. Gostuje po televizijama, učestvuje na tribinama, za sebe govori da je srpski Tramp, pa srpski Bil Gejts, pa graditelj. Takođe, jedni za njega kažu da je nepravedno 12 godina bio van zemlje, dok drugi kažu da je isto toliko godina izbegavao suđenje.
Možete li nam reći ko je Bogoljub Karić?
— Teško je to reći. Pre pola veka smo krenuli iz Peći, iz naše Metohije, razvili smo tada prvi privatni biznis. U gostima nam je bio predsednik Tito, koji je sve to podržao, ta njegova reč bila je dovoljna…
Znači, što bi cinici rekli, otpočetka ste bili uz vlast?
— Otpočetka. Znači odmah. Uveče smo pozvali svu braću da sviraju za njega. Branko Mamula je tada bio admiral i njegov šef kabineta, on je sve to organizovao. Onda je Gorbačov došao u Beograd, isto su nas predstavili, pa nas je pozvao u Moskvu. Sa premijerom Nikolajem Riškovom su nas poveli u Lenjinov kabinet u Kremlju, gde su mi specijalno dali da sednem u Lenjinovu stolicu i rekli — ovo je naš brat Jugosloven, prvi srpski kapitalista.
Kapitalista u Lenjinovoj stolici?
— Da. I tako smo dobili punu podršku u Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu. Danas ko sam ja? Šta sam ja? Ko su braća Karić? Ne bih znao to da formulišem. Kao porodica smo se opredelili da nam oblast građevinarstva bude osnovna. Iz posla sa bankama i osiguranjem smo izašli.
JA SAM KÔ IZGUBLJENO DETE
Da li ste vi danas u Srbiji biznismen i političar ili ste biznismen koji će možda ponovo biti političar?
— Ja sam u Srbiji i jedno i drugo. Biznismen, a i političar. Bavim se politikom od 2004. Bio sam tada primoran da uđem u politiku da bih tadašnjim političarima pokazao da je sve ono što rade pogrešno i protiv interesa države i građana. Znali su samo da zatvaraju fabrike, da stavljaju te čuvene lance i katance.
Na tu vašu priču su ranije govorili — Bogoljub ovako priča, ali koju je fabriku on kupio i koju je fabriku on napravio?
— Bogoljub nije kupio nijednu fabriku, a napravio je pet fabrika u Peći i počeo da gradi još 14 fabrika. Nismo učestvovali u privatizaciji, nismo apsolutno ništa kupili u ovoj zemlji.
Hoćete li sad kupiti neku fabriku?
— Sad pokušavamo da se vratimo u biznis. Sad sam ovde kao neko izgubljeno dete. Šetam ulicama, pozdravljam se i slikam sa ljudima, ali ja do danas ne mogu nijedan kramp da zakopam i da počnem da gradim.
Ko vam brani?
— Pa, verovatno vazduh. Ne znam ko mi brani, ali za ove dve-tri godine osim obećanja nemam mogućnosti da ništa konkretno radim.
STRANE SLUŽBE I MINISTAR VOJNI SU MI SAVETOVALI — BEŽI
Pitali smo se šta je onomad, 1995. u Atini, Aleksandar Đorđević šapnuo litvanskom reprezentativcu Marčuljonisu. Takođe, zanima nas ko je Bogoljubu, kad je onomad otišao iz Srbije, šapnuo: hej, skloni se…
— Mnogi su mi šapnuli. Od ruskih, britanskih, američkih, svih službi… Rekli su mi da ako ne odem iz zemlje…
A niko iz Srbije?
— I iz Srbije. Rekli su mi da mogu da biram — ili da budem pod zemljom pokojni, ili da se vratim za neku godinu jer smetam toj vlasti. Ja tu tadašnju vlast nazivam ekonomskim teroristima. A ko mi je šapnuo od domaćih? Bilo je više političara koji su došli, od ministra vojske, zamenika ministra vojske i drugih da mi kažu: treba da ideš iz zemlje na neko vreme. Mislio sam da me oni plaše.
Za vas od devedesetih, od uvođenja višestranačja, pričaju da ne postoji politička partija koju Bogoljub nije pomogao?
— To je istina.
Da li je onda deo krivice za to što kritikujete te partije i lidere koji su vam, prema vašim rečima, umalo došli glave, i na vama, jer ste ih i vi na neki način napravili?
— Da. Skoro da nema partije koja kod nas kao prve privatne kompanije nije dolazila i tražila pomoć. Učestvovali smo u demokratizaciji Srbije ne sanjajući da će doći jedna grupa ljudi kojoj je cilj apsolutno rasturanje, uništavanje cele zemlje i razbijanje Srbije, teritorije naše, na kraju. I taj proces nije zaustavljen.
HVALIM VUČIĆA JER VREDI
Predsednik Vučić maksimalno čini sve što može da to stopira, što nije lako, ali on čini maksimalne napore. Na veliku sreću, zahvaljujući njegovom političkom umeću. Smatram ga najspretnijim i najmudrijim političarem Srbije. On je uspeo da Srbiju podigne na nivo gde kao građanin možete da budete ponosni. Od Vašingtona, Pekinga, Moskve, gde god odete je rado primljen gost. Ili se prvi put dešava da nam ambasadori nogom ne otvaraju vrata.
Da vi niste neki rod sa gospodinom Vučićem, kad ga baš toliko hvalite?
— Nismo nikakav rod, ima stvari sa kojima se ja i ne slažem. Ali ovo su činjenice koje stoje.
Možete li da navedete tri stvari sa kojima se ne slažete sa predsednikom Vučićem? Ili dve?
— Mogu da navedem jednu, najvažniju stvar. Hteo bih da on daleko više ekonomski natera Vladu da subvencijama podiže naše kompanije, nego da dajemo subvencije stranim kompanijama.
Malopre ste u razgovoru hvalili i Vladimira Putina. Koga više volite — Putina, Vučića ili možda Trampa, pošto ste govorili da ste srpski Tramp?
— Znam i Trampa odlično, ali da vam iskreno kažem, više volim cipelu Putinovu nego Trampa.
JANIĆIJE DRUGI KARIĆ ĆE BITI PREDSEDNIK AMERIKE
Ranije ste govori da u vašoj porodici za sve postoji plan, pa između ostalog i plan za brijanje brkova. Zašto su brkovi bili važni?
— Mi ne možemo kao Kinezi da sve planiramo za 5.000 godina, ali možemo da planiramo za 100 godina. Rekao sam da ću obrijati brkove u pedesetoj godini, pa me „Milanka, ljubavi moja“ podsetila na to. Kad je trebalo da se rodi Janićije Drugi Karić, predložio sam da se rodi u Njujorku. I rodio se u Njujorku.
Da bi mogao da bude predsednik Amerike?
— I mi smo njega planirali, tada sam rekao, biće kandidat za predsednika Amerike…
