Banke, komunalna preduzeća i mobilni operateri, prema tvrdnji našeg sagovornika, bez posledica krše Zakon o zaštiti potrošača. Dejan Gavrilović, predsednik udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“, bio je gost Jelice Putniković u emisiji „Energija Sputnjika“ i govorio je o dva moguća rešenja koja čekaju korisnike spornih kredita, kao i o načinima na koji građani mogu da zaštite svoja prava.
Došlo je do promene vlasništva u nekim bankama u Srbiji i neki klijenti su jednostavno preprodati drugoj banci. Gavrilović kaže da nema mesta strahu od lošijih uslova koje nova banka može da vam nametne. Naime, ugovor između banke i klijenta mora da se poštuje i ne samo kredit, nego i sve druge bankarske pozajmice.
„Mnogi ne znaju da imaju pravo da u toj novoj banci nemaju račun zato što banka nema pravo uslovljavanja pružanja jedne usluge aktiviranjem neke druge.“
Što se tiče naknada za održavanje računa, nova banka ima pravo da ih naplaćuje po sopstvenom cenovniku, ali treba imati u vidu da račun može da se prebaci iz stare u novu banku samo uz saglasnost klijenta.
„Treba videti koliko se isplati otvaranje računa u drugoj banci. Klijent bi morao da vidi samo koliko bi ga koštao mesečno nalog za prenos kada iz te banke prebacuje otplatu kredita na tu banku gde mu je prešao kredit i to bi moglo da bude ipak skuplje zbog provizije za transfer novca itd“, objašnjava on.
Mnogo građana ima opravdan strah i od podizanja bilo kakvog kredita zbog svega što se dešava sa 20.000 porodica koje su se zadužile podižući kredite u „švajcarcima“. Naš sagovornik kaže da su danas građani dosta oprezniji i upućeniji nego što je bio slučaj pre desetak godina, kada su strane banke krenule u agresivno reklamiranje usluga kredita.
„Od devedesetih stambeni i bilo kakvi krediti nisu funkcionisali do neke 2004. godine. Nekih 13 do 14 godina nije bilo bankarskog iskustva građana u odnosu sa bankama. Onda su došle nove banke, krenule agresivno i građani Srbije, željni boljeg života, posežu za potrošačkim kreditima, kreditima za automobil, stambenim itd“, podsetio je Gavrilović.
On kaže da su građani naivno verovali bankarskim službenicima da donose racionalnu ekonomsku odluku kada su podizali kredite u švajcarskim francima.
„Kad pogađate kupovinu stvarna, to su cene izražene u evrima. U banci provere kreditnu sposobnost, odobre, dajete kaparu da stan ne ode i onda kad već imate sve te troškove dolazite u banku da potpišete ugovor o kreditu i u banci vam kažu da nemaju više to, već da imaju kredit u švajcarskim francima sa nešto nižom kamatnom stopom. Službenik vas posavetuje da je to bolje i vi potpisujete ili vam u banci kažu da oni svi uzimaju te kredite.“
„Bitno je ono što se dešava u odnosu između korisnika kredita i banke i ono što piše u ugovoru i šta je taj ugovor proizveo. Proizveo da vi uzmete 50.000 evra u toj protivvrednosti i onda banci treba na kraju da platite 150 ili 200 hiljada evra ili da u ovom trenutku u evrima dugujete više nego što ste dobili pre deset godina, a deset godina uredno otplaćujete kredit. Na scenu bi morala da stupi Narodna banka Srbije kao kontrolor bankarskog poslovanja i da reaguje donošenjem zakona kao što je u Hrvatskoj ili neka druga mera.“
Pošto država Srbija nije našla mehanizam da pomogne oštećenim građanima, jer klijenti se smatraju oštećenim, Gavrilović kaže da će im upravo to biti najbitniji argument kada pravdu budu potražili na sudu.
„Poslednjih meseci širom Evrope sudovi donose presude u korist klijenata, proglašava se ništavnom valutna klauzula u ’švajcarcima‘ uz objašnjenja da banka nije dovoljno uputila, informisala klijenta o svim rizicima, da je došlo do prekomernog davanja od strane klijenta ka banci. Upravo smo iz tog razloga mi protiv donošenja zakona, jer se sa tim kasni bar jedno dve-tri godine unazad“, objašnjava naš sagovornik.
Zakon o konverziji kredita u evro kredite po paritetu koji važi na dan isplate kredita je rešio problem u Hrvatskoj, a Gavrilović misli da će i kod nas problem biti rešen na isti način, ali da bi se zaštitile banke. On smatra da bi u slučaju da presude za raskid ili ništavnost klauzule postanu sudska praksa, banke imale mnogo veći gubitak nego kad bi kredite konvertovale u evro.
Gavrilović kaže da banke imaju neformalni dogovor da ne kontaktiraju sa udruženjem „Efektiva“ i da nisu ni pokušale da sa njima zajedno reše problem kredita u „švajcarcima“.
„Interes banaka u Srbiji je da zarade čak i preko onoga što zakon dozvoljava, a interes udruženja ’Efektiva‘ je da bankama to ne dozvoli. Mi smo za to da banke posluju i da zarade, ali da zarade u okviru zakona, a ne da zarađuju na jednom kreditu četiri ili pet puta više od onoga što im pripada.“
Udruženje „Efektiva“ je ukrstilo koplja i sa mobilnim operaterima u Srbiji, radi nezakonitih odredbi u ugovorima, koje operateri aktiviraju u slučaju da građanin želi da raskine ugovor zbog lošeg kvaliteta usluge.
„Operateri aktiviraju odredbu ugovora koja se zove ’ugovorna kazna‘, a koja je zabranjena Zakonom o obligacionim odnosima. Recimo, vi zaključite ugovor na dve godine i posle tri meseca vidite da ta usluga nije nije adekvatna. Želite da raskinete ugovor i oni kažu može, ali morate da preostali broj rata da nam isplatite i onda možete da raskinete ugovor. To je potpuno nezakonito i u sukobu sa Zakonom o obligacionim odnosima i sa Zakonom o zaštiti potrošača“, kaže Gavrilović.
Naš sagovornik dodaje da ni državni organi nisu na strani potrošača u ovoj borbi.
„Tržišnoj inspekciji su poslednjim izmenama Zakona o zaštiti potrošača oduzete brojne ingerencije, ali postoje određene stavke u kaznenim odredbama i u ovlašćenjima tržišnih inspektora koje Tržišna inspekcija ne želi da primeni. Oni ne prihvataju da je ovakvo ponašanje nepravična ugovorna odredba koja mora da se sankcioniše.“
Gavrilović savetuje građane da moraju biti upoznati na koji način da se bore sa tim i kako da izađu iz problema, da budu uporni i, na kraju krajeva, da završe na sudu, a da će sigurno dobiti postupak.
S obzirom na to da suđenja traju mesecima, udruženje „Efektiva“ će pokrenuti novi postupak za zaštitu kolektivnih interesa potrošača po ugledu na kolege iz Slovenije i Hrvatske. Tamo su udruženja za zaštitu potrošača podnosila prijave i sada mobilni operateri na zahtev potrošača raskidaju ugovore bez pogovora. Gavrilovićevo udruženje planira da podnese prijavu preko Ministarstva trgovine, a možda i neku vrstu kolektivne tužbe gde će tražiti da se zabrani nepravična ugovorna odredba i da se skloni iz ugovora.
Komunalna preduzeća koja, po navodima Gavrilovića, nezakonito naplaćuju usluge vodeći se podzakonskim aktima i njihov način obračunavanja cena su ogroman problem u Srbiji.
„Po Zakonu o zaštiti potrošača, potrošač plaća ono što je potrošio, a komunalna preduzeća svima naplaćuju fiksno — po kvadratu životnog prostora, po članu domaćinstva. Recimo, vodovod, koji naplaćuje domaćinstvima po broju članova domaćinstva, a ne po potrošnji vode. Dosta tih usluga se ne naplaćuje po potrošnji, nego po kriterijuma koji su apsolutno nezakoniti. Problem će biti i toplane koje naplaćuju grejanje po kvadratu, a ne po utrošku.“
Gavrilović je naveo „Parking servis“ kao još jedno komunalno preduzeće gde postoji nezakonito ponašanje. On tvrdi da postoje pravnosnažne presude koje idu u prilog tome da bi „Parking servis“ morao da dokaže koliko je korisnik koristio njegove usluge da bi mogao da naplati „dnevnu parking kartu“.
„Zbog 15 minuta vam stigne tzv. dnevna karta, gde treba da platite uslugu koju možete koristiti naredna 24 časa, a koja je skuplja nego kada bi to moglo da se plaća po satima. Ako ja stojim dva sata, pa odem negde, a vi ste to mesto prodali nekom drugom, ko je stao nakon što sam ja otišao, tu se radi o neosnovanom bogaćenju ’Parking servisa‘. Imao sam slučajeve da dobijem tri dnevne karte u jednom danu — imam plaćeno za tri dana, a mogu da ih iskoristim samo u jednom danu, što je potpuno nelogično“.
