Prošle godine ruske banke su kupile 205.155 tona zlata, što je za 4,7 odsto više nego 2016, a što je oko 67 odsto ukupnog zlata proizvedenog u Rusiji. U poređenju sa 2013. godinom to je povećanje od 13 odsto.
Najveći kupci su tri vodeće banke sa državnim kapitalom: „VTB banka“, „Sberbank“ i „Gasprombank“.
„VTB banka“ je kupila 63,9 tona, što je za trećinu više nego 2016. godine. Ona je s prvog mesta potisnula „Sberbanku“, koja je pazarila 43 tone zlata. Trećeplasirana Gasprombanka“ kupila je 38,1 tonu.
Veći deo kupljenog zlata banke su preprodale Centralnoj banci Rusije, koja na taj način popunjava zlatne rezerve. Centralna banka Rusije je tako povećala zlatne rezerve za 223,95 tona i postala je svetski rekorder.
Po obimu zlatnih rezervi Rusija je gotovo stigla Kinu, koja zauzima peto mesto na svetskoj rejting listi sa 1.842 tone zlata.
„Za banke, ovo je dobar posao. One kreditiraju rudarske kompanije koje vraćaju kredite uz zlato koje izvade. Zatim ga banke prodaju Centralnoj banci“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija Rusije.
Ruski bankari kažu da se banke, posebno državne, plaše da njihova aktiva u inostranstvu može da bude zamrznuta u slučaju širenja sankcija, pa da je to jedan od razloga zašto kupuju zlato. Osim toga, stručnjaci navode i profitabilnost.
„Banke kupuju zlato iz vrlo razumljivog razloga. Cena zlata stalno raste, prošle godine je porasla za oko 7-8 odsto u dolarskom iznosu, a i pretprošle godine je profitabilnost bila isto takva. Profitabilnost je očigledno veća od profitabilnosti deviznih rezervi“, kaže za Sputnjik vice-predsednik Zlatnog monetnog doma Aleksej Vjazovski.
Ruski ekspert kaže da zlato kupuju i ruski biznismeni, koji bi mogli da se nađu na udaru američkih sankcija.
„Protiv bogatih Rusa planira se uvođenje sankcija, a banke sada kao agenti kupuju zlato. Naši milioneri traže načine kako da povuku sredstva sa svojih računa koje imaju u zapadnim bankama i prebace ih u Rusiju, a jedan od načina je kupovina zlata ili nekih drugih plemenitih metala. Paladijum je veoma poskupeo prošle godine — za 50 odsto, tako da investitore ne interesuje samo zlato. Primer pravilnog, da tako kažem, investicionog ponašanja pokazuju i naše, ruske vlasti. Ako pogledamo kako Centralna banka Rusije kupuje zlatne rezerve, onda ćemo videti da su za poslednjih 10 godina rezerve zlata povećane četiri puta i sada premašuju 1.800 tona. Ako kupite zlato i ako ga čuvate negde u Moskvi, američke vlasti neće moći da ga zaplene ili blokiraju. Dakle, u tom slučaju, vi kontrolišete situaciju“, objašnjava Vjazovski.
Osim toga, povećavajući udeo zlata u deviznim rezervama, Centralna banka Rusije smanjuje udeo dolara i evra. Ruske vlasti smatraju da je bolje imati više zlatnih resursa nego dolara. Hipotetički govoreći, ako Rusija drži tone američkih dolara, a SAD žele da nanesu štetu njenoj ekonomiji, to bi bilo moguće kroz manipulacije valutom, pa je zlato garant protiv takvog scenarija, tvrde eksperti.
Inače, osim što je najveći svetski kupac zlata, Rusija je i treći po veličini proizvođač. Rusija proizvodi oko 300 tona zlata godišnje, a po tom pokazatelju zaostaje samo za Kinom i Australijom.
