„Ne trčimo pred rudu u ovoj situaciji kako bismo recipročno odgovorili, niti ćemo raditi protiv sebe. Odgovorićemo kada i ako naš predsedik i naše rukovodstvo, ocenivši sveobuhvatnost faktora, dođu do zaključka da je došao taj trenutak“, rekao je diplomata u intervjuu listu „Izvestija“.
Rjabkov je naveo da je Rusija više puta odgovarala, kako proširenjem svojih spiskova na kojima se nalaze američki politički, javni i drugi poslenici koji su se posebno istakli antiruskim raspoloženjem, tako i različitim konkretnim merama. Kao primer Rjabkov je naveo odluku o ograničavanju broja američkog osoblja koje radi u diplomatskim misijama SAD u Rusiji. Osim toga, podsetio je da je Moskva prethodno obustavila važenje tri sporazuma koja je imala sa Vašingtonom u nuklearnoj sferi. Bela kuća je bila obaveštena da je to urađeno kao odgovor na neprijateljsku politiku koju je prethodna administracija sprovodila prema Rusiji.
„Iskoristili smo niz sredstava i načina konkretne, a ne retoričke, reakcije na takve korake, i te mere ostaju u našem arsenalu. Međutim, mogućnost njihove upotrebe je predmet određene odluke. Ako se budu primenjivale, biće to uzimajući u obzir sveobuhvatnu situaciju“, rekao je Rjabkov.
Ministarstvo finansija SAD objavilo je potencijalni sankcioni „Kremaljski spisak“, na kojem se našlo skoro čitavo rusko rukovodstvo i najveći ruski biznismeni. Na spisku se nalazi 114 političara i 96 biznismena.
Spisak je pripremljen u skladu sa Zakonom o borbi protiv neprijatelja Amerike kroz sankcije, koji je usvojen u SAD u leto 2017. godine. On ne podrazumeva automatski sankcije protiv navedenih lica, ali podrazumeva da ubuduće protiv njih SAD mogu da uvedu restriktivne mere.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da smatra sastavljanje „Kremaljskog spiska“ neprijateljskim aktom usmerenim protiv Rusije. Prema njegovim rečima, Moskva nije zainteresovana za promenu odnosa sa Vašingtonom, uzdržaće se od recipročnih mera nakon objavljivanja spiska i pratiće razvoj situacije. Šef države je takođe istakao da bi Rusija, u tom pogledu, trebalo da se prvenstveno bavi unutrašnjim pitanjima, vodeći se pravilom „pas laje, karavani prolaze“.
