Muzej „Rusija — moja istorija“ predstavlja izložbu „živih slika”, odnosno vojne tehnike iz Drugog svetskog rata postavljene svuda okolo: aviona, topova, oklopnih vozila, čak i pokretnih kuhinja. Uz njih stoje vojnici iz tog vremena, obučeni u polubunde i šubare.
„Zaštitnici Staljingrada — vojnici i lokalni žitelji — predali su nam veliko nasleđe: ljubav prema domovini, spremnost da je štitimo i da radimo za nju. Treba da se ugledamo na svoje očeve i dedove i da postignemo još više od onoga što smo već postigli. Oslanjajući se na taj temelj, ići ćemo samo napred, bićemo snažni i pošteni”, izjavio je Putin.
Najjači utisak, međutim, ostavlja nova multimedijalna izložba „Imena vojničkih medaljona“. Ko je obiđe shvata zbog čega se broj onih koji su nestali bez vesti u tom ratu meri stotinama hiljada, ako ne i milionima.
Sovjetski vojnički medaljon iz vremena Velikog otadžbinskog rata bio je plastična kutijica u koju se stavljala cedulja s rukom napisanim imenom vlasnika.
Postojanost takvog dokumenta nije velika. Poređenja radi, nemački medaljoni štampani su na limenim pločicama s urezanim ličnim podacima vojnika, zbog čega je i danas lako pročitati šta na njima piše. Zapis na papiru brzo gubi čitljivost i gubi se zauvek.
Ruski borci su, pored toga, vrlo nevoljno popunjavali svoje medaljone, jer se to smatralo lošim znamenjem. A mnogi koji su ih ipak popunili, pre boja za koji bi se ispostavilo da im je poslednji, koristili su ih da u njih zamotaju duvan i da popuše cigaretu.
Za otadžbinu su živote davali bezimeni vojnici, koji su nestajali su bez traga i koje njihovi rođaci i voljeni nisu mogli da pronađu.
U muzeju „Staljingradska bitka“ otvoren je i takozvani eskejp rum, s virtuelnim zadacima. Svaki posetilac koji uđe u tu prostoriju može uz pomoć specijalnih naočara da zaroni u istoriju Staljingradske bitke i čak da se oseti kao učesnik u odbrani svetski poznate Kuće poručnika Pavlova, u najtežem periodu — u jesen 1942. godine.
