Neće se Alfred Nobel razneti dinamitom jer podaci Fonda za humanitarno pravo ne idu u raj već u Hag, ali članovi komiteta prestižne svetske nagrade koja nosi njegovo ime morali bi da se podsete da je to priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja, kao i održavanja mirovnih konferencija.
Norme koje su pojeli skakavci
Situacija je alarmantna jer vest da su predsedavajući Helsinške komisije Kongresa senator Rodžer Viker i najviše rangirani demokratski član Odbora za spoljnopolitičke odnose Predstavničkog doma kongresmen Eliot Engel nominovali Natašu Kandić i Fond za humanitarno pravo za Nobelovu nagradu za mir za 2018, ne govori o dotičnoj gospođi već predstavlja nastavak trenda ruganja vrednostima koje je dokazalo vreme, a prihvatio čitav svet.
Cilj je uveriti Komitet i svetsku javnost u opravdanost nominacije, a ne ponuditi na tacni razloge zašto ta nominacija ne treba da bude prihvaćena, pošto se stavovi izneti u potpori kandidature direktno kose sa onim što bi trebalo da predstavlja Nobelova nagrada.
Zbog toga je obrazloženje nominacije — u kome se navodi da je „detaljna dokumentacija FHP o ratnim zločinima na Zapadnom Balkanu postala ključna za izvršenje pravde, kako u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, tako i u nacionalnim sudovima za ratne zločine u zemljama regiona“ — autodestruktivno i predstavlja pucanj predlagača samima sebi u kolena.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, ili od milošte Hag, samo je na papiru trebalo da osudi zločince, spreči dalje zločine i donese pravdu žrtvama tih zločina, ali je suštinski od samog starta bio mrtvorođenče koje je samo još više rasplamsalo nacionalne strasti, probudilo etničke sukobe i vatru ionako užarenog Balkana dodatno potpaljivalo.
Dakle, ako je glavni razlog da neko dobije Nobela to što je njegov i rad njegove organizacije bio ključan za rad Haga, a taj Hag ključan za nove nemire, razaranja i sukobe, onda pred sobom imamo neoboriv dokaz da loš humor vlada svetom.
Fitilj je, nažalost, dogoreo i to što Putin, Tramp i u poslednje vreme Si Đinping predstavljaju lidere svesne da je održavanje svetskog mira jedino moguće uz istovremeno održavanje ravnoteže moći i da predstavlja dragocen, potreban ali nedovoljan uslov očuvanja civilizacije u najbukvalnijem smislu te reči.
Naime, izuzev tog spoljnog omotača koji omogućava balans, sprečava rasipanje i drži prste dalje od nuklearnih upaljača sve ono ispod preti da se samouništi i satrune ispuštajući nepodnošljiv smrad, jer crv autodestrukcije jede svetsku vertikalu.
Neprekidni teror trulih jabuka
Kičmu zemaljske populacije čine međusobno uvezani sistemi vrednosti, etičke norme i jasno razlikovanje kvaliteta od banalnosti, ali od svega toga preti da ostane samo ljuštura kao kod drveta koje je posle niza godina pojeo žižak, iako spolja i dalje ima i oblik i dimenzije zdravog stabla.
Strukture te svetske duboke države su obolele od neukusa, operisane od osećaja pravde i osakaćene da spoznaju sve iole normalno, pa svoju iskrivljenu sliku realnosti predstavljaju kao svetsko opšte dobro kačeći se za vrednosti poput Nobelove nagrade. Zadnje vreme je došlo.
Avansno dodeljivanje nagrade Baraku Obami se moglo tumačiti kao incident, kad su to isto prošle godine hteli da učine Petru Porošenku je nagovestilo da skandal preti da postane pravilo, a pošto su ovogodišnje nominacije tek počele, ne treba da čudi ako osim pomenute gospođe čujemo i davno pominjano a nikad zaboravljeno ime Vilijema Vokera, ili ime nove zapadnobalkanske nade u liku i delu premijera jedne republike koja treba da promeni ime kako bi NATO promenio region.
Nobele, trebalo je da izmisliš protezu za mozak, dinamita ima na sve strane.
