Lavrov je konstatovao da je „imunitet od nacističkog virusa“ u nekim zemljama značajno oslabio.
„Danas smo svedoci beskrupuloznih pokušaja falsifikovanja istorije, ponižavanja vojnika-oslobodilaca, izmišljanja načina da se opravdaju nacisti i njihovi podrepaši“, rekao je on.
Duboku zabrinutost izaziva situacija u Ukrajini, „gde su se uzdigli neonacisti i radikali“, istakao je Lavrov.
„U mnogim evropskim zemljama pokrenuta je kampanja borbe protiv spomenika vojnicima koji su poginuli za mir i slobodu na našem kontinentu i svojim podvizima spasili mnoge narode od nestajanja pod nacističkom čizmom“, dodao je Lavrov.
„Nemamo pravo da zaboravimo do kakvih katastrofalnih posledica može da dovede želja za postizanjem svetske dominacije zasnovane na uverenju u svoju izuzetnost“, istakao je Lavrov.
„Sudbinu sveta ne može odrediti jedna država ili uska grupa izabranih. Bezbednost treba da bude jednaka i nedeljiva za sve učesnike međunarodne zajednice“, dodao je on.
Lavrov je naglasio da će u ovim uslovima „Rusija nastaviti da se čvrsto suprotstavlja ovoj zlobnoj politici“.
„Zalagaćemo se za istorijsku istinu u međudržavnoj komunikaciji, ideale dobra i pravde, čast i dobro ime pobednika. Rezultati Drugog svetskog rata su nepovredivi“, zaključio je Lavrov.
Staljingradska bitka, od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. godine, po obimu, trajanju i broju učesnika jedna je od najvećih u Drugom svetskom ratu. Ta bitka iz korena je promenila tok rata i postala vesnik pobede sovjetskih trupa nad nemačko-fašističkim osvajačima 9. maja 1945. godine.
