„To je jedna od najgorih izložbi koje sam video, ne znam šta bih rekao“, izjavio je Vajnbaum u sredu na tribini o edukaciji o Holokaustu u Hrvatskoj, održanoj u Jevrejskoj opštini Zagreb, a povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust.
Vajnbaum, koji je i glavni direktor Izraelskog saveta za spoljne odnose, dodao je da je izložba loše koncipirana, ali da je i tehnički loša, te da je morao kleknuti da vidi neke delove zbirke, prenosi Hina.
On je pozvao hrvatske vlasti da podrže osnivanje mešovitog odbora u kojem bi, pored naučnika iz Hrvatske, bile kolege iz inostranstva koje su taj problem uspešno rešile, kao u Norveškoj ili Nemačkoj. Taj bi odbor dao odgovore na pitanja Holokausta u Hrvatskoj i pomagao u njegovoj javnoj prezentaciji, kazao je Vajnbaum.
On je istakao da od interpretacije istorije zavisi naš stav o sadašnjosti i budućnosti, o čemu, nažalost, govore negativna kretanja u, kako je naveo, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj i baltičkim državama.
Po njegovom mišljenju, međutim, problem nije u istoričarima jer „on dolazi s vrha“.
Nije u pitanju neznanje, nego negacija i zamagljivanje. Potrebno je zrelo društvo koje neće prebacivati odgovornost na druge i njih optuživati, nego preuzeti odgovornost. U Hrvatskoj je ubijeno više od 30.000 Jevreja i to je realnost, ali mnogi ludaci ne daju da je tako. U Poljskoj je jevrejska zajednica potpuno iskorenjena, a činila je deset odsto stanovništva.
Grupa istraživača se hrabro bavila time u Poljskoj i našla da je bilo dosta onih koji su imali koristi od uništenja Jevreja. To je teško prihvatiti, kazao je Vajnbaum i dodao da su ti istraživači danas izloženi optužbama da su izdajnici.
Zdravlje tih društava, pa i hrvatskog, zavisi od odnosa prema Holokaustu. Ako Jevreji osećaju da ih poštuju i da se sećaju njihovih stradanja, to je lakmus papir za zdravlje društva, ako predstavnici Jevreja ne žele biti prisutni na državnoj komemoraciji o Holokaustu, to treba biti važan znak za društvo, rekao je on.
Vajnbaum je kaže da je protivnik kolektivne krivice i ne misli da je narod kriv, ali smatra da svaki narod mora biti u stanju da prenese poruku i da se seća onoga što se dogodilo.
On je izrazio očekivanja da će Hrvatska smognuti snage da se suoči sa preuzimanjem odgovornosti za zločine koji su počinjeni u „Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“ i da će se suprotstaviti glorifikaciji onih koji su ubijali.
Vajbaun je, ipak, ostavio otvorenim pitanje koliko je to moguće jer, kako je kazao, zna da političari imaju izazov da donose odluke koje im neće doneti glasove, ali i da civilno društvo i mediji nisu toliko snažni da sami iznesu taj problem.
Na istoj tribini, istoričar Neven Budak rekao je da je hrvatska istoriografija sposobna istražiti pitanja Holokausta, koja se u Hrvatskoj puno više izbegavaju zbog zločina nad Srbima nego zbog stradanja Jevreja.
Najveći problem je, međutim, što vlast podržava udruženja koje šire tvrdnje da Jasenovac nije bio mesto zločina, kazao je Budak.
Vesna Teršelič iz Dokumente je kazala da je u Hrvatskoj veći problem negiranje genocida na Srbima, te se zauzela za donošenje novog političkog okvira na nivou Evropske unije koji će ojačati „Evropu pamćenja“.
Predsednik Jevrejske zajednice Zagreb Ognjen Kraus smatra da se ključni problem nalazi u politici i dodao da u sredu tokom posete Jasenovcu niko iz Ministarstva kulture nije bio prisutan.
Takođe, dodao je, kada se u Hrvatskoj govori o Holokaustu, nikad se ne navode primjeri iz Hrvatske nego iz Aušvica.
Državna komisija za utvrđivanja žrtava iz 1999. zaključila je da je u Hrvatskoj stradalo 240 Jevreja i sedam stotina i nešto Srba. Predsednik te komisije Vice Vukojević potom je izabran za sudiju Ustavnog suda, kazao je Kraus i dodao da ljudi iz vlasti upoređuju žrtve Blajburga i Jasenovca, što je neprihvatljivo.
Voditeljka Šoa akademije Sanja Zoričić Tabaković ocenila je da je u hrvatskim školama obrazovanje o Holokaustu slabo i da je dokaz toga indiferentnost prema Holokaustu.
Ona je dodala da je bila članica Saveta Spomen područja Jasenovca četiri godine i da se trudila da upozorava na probleme, ali da je jedni rezultat da „Saveta više nema“.
„U Ministarstvu nauke i obrazovanja navodno dobro sarađuju sa Memorijalnim centrom Jad Vašemom u Izraelu i Šoa akademijom u Parizu, ali ne sarađuju s nama koji smo tu, iza ćoška“, kazala je Sanja Zoričić Tabaković.
