Kada je ruski predsednik Vladimir Putin u decembru prošle godine na Jamalu predstavnicima Kine rekao da je „Put svile“ stigao je do samog severa i da bi ga trebalo objediniti sa Severnim morskim putem, mnogima je to zvučalo kao „naučna fantastika“, a ispostavilo se da su te reči bile „proročke“.
Samo mesec i po dana posle te Putinove izjave, Kina je objavila Belu knjigu, prvi službeni dokument o politici prema Arktiku koji detaljno opisuje želju Pekinga da se uključi u otvaranje putnih pravaca, sakupljanje resursa i investiranje u turizam i naučno istraživanje na nekada ograničenom Arktiku.
Kina nema svoju teritoriju na Arktiku, ali ističe „geografsku blizinu“ zemlje polarnim oblastima, a kako se navodi, „Polarni put svile“ biće deo ambicioznijeg kineskog programa „Pojas i put“.
U dokumentu pod nazivom „Kineska arktička politika“ govori se da Kina, zajedno sa drugim arktičkim zemljama, namerava da stvori ekonomski koridor između Kine i Evrope kroz Severni ledeni okean.
Peking je najavio da će ohrabrivati državne kompanije da grade infrastrukturu i sprovode komercijalna probna putovanja, otvarajući arktičke puteve koji bi formirali „Polarni put svile“. Radi se o tome da bi prevoz brodom znatno skratio putovanje iz Kine prema Evropi u odnosu na uobičajenu rutu preko Sueckog kanala.
Sada put od severnih kineskih luka do Roterdama preko Sueckog kanala traje 48 dana, dok je, na primer, ruski arktički tanker „Kristof de Maržeri“ iz Norveške u Južnu Koreju stigao za samo 15 dana tj. tri puta brže.
U dokumentu se takođe navodi da će Kina ulagati u razvoj naftnih, gasnih i rudnih nalazišta, nefosilnih energenata, kao i ribolova i turizma u regionu. Naglašava se da će to činiti „zajednički s arktičkim državama, poštujući tradiciju i kulturu stanovnika tog područja, uključujući autohtone narode i očuvanje prirodne sredine“.
„Kina, kao odgovorna velika zemlja, spremna je da sarađuje sa svim relevantnim stranama da iskoriste istorijsku priliku u razvoju Arktika, kako bi se rešili izazovi koji su izazvani promenama u regionu“, stoji u dokumentu.
Glavni partner Kine u ovom poslu, bez sumnje, biće Rusija, koja aktivno razvija Severni morski put i već je obavila značajan deo posla. Uostalom, Putin je i pozvao Kinu da se odluči na ovaj korak.
Prema rečima potpredsednika Ruskog saveza inženjera Ivana Andrijevskog, Peking je uvek prihvatao sve predloge koje smatra ekonomski perspektivnim. Kina je videla uspehe Rusije, procenila potencijal Severnog morskog puta i stvorila koncept sopstvenog učestvovanja u razvoju tog prostora.
Osim toga, Rusija ima najveću ledolomačku i atomsku flotu, pa će saradnja sa Moskvom Kini, koja je sve više aktivna u polarnom regionu, prilično značiti.
Na kraju krajeva, Kina je jedan od najvećih igrača u sferi spoljne trgovine i najveći potrošač energije. Zbog toga, korišćenje morskih puteva i prirodnih resursa na Arktiku može imati veliki uticaj na kinesku energetsku strategiju i ekonomski razvoj Kine.
Severni morski put će omogućiti Kini da brže isporuči robu u Evropu — skratiće put za, kako se procenjuje, 20 dana, a takođe će uštedeti na gorivu i ljudskim resursima. S obzirom na to da se 90 odsto kineske robe isporučuje morskim putem, razvoj arktičkog Puta svile obećava Pekingu ozbiljnu uštedu i rast profita.
S druge strane, korist će imati i Rusija. Kina je veliki partner Rusije. Peking će investirati u Severni morski put, pomoći će u razvoju Arktika i tehnologija kojima se Rusija inače aktivno bavi.
„Severni morski put je od koristi za Rusiju kao važna transportna magistrala, koja služi celoj severnoj obali Ruske Federacije. Od njenog funkcionisanja zavisi prosperitet velikih gradova i ogroman broj stanovnika koji živi na toj trasi. Takođe, taj put je principijelno važan i za realizaciju mnogih velikih projekata, kao što su eksploatacija nafte, ruda, gasa i drugih, koji se, između ostalog, već sada uspešno realizuju. Rusija poziva strane brodove da koriste ovu rutu kao tranzitni put za prevoz robe, odnosno trgovinsku razmenu između Evrope i Azije. Za Rusiju je to, između ostalog, važno, jer to simbolizuje njenu aktivnost u svetskoj ekonomiji, a ima i politički značaj. Zbog toga je priključivanje drugih država, kao što je Kina, veoma važno za Rusiju. Kini takođe znači uključivanje Severnog morskog puta u svoju transportnu mrežu, sa stanovišta ekonomije, nauke itd. Jasno je da će Kina doći na Arktik sa investicijama, a investicije su potrebne lukama, koje su u fazi razvoja. U svakom slučaju, saradnja sa Kinom i drugim zemljama koje će koristiti Severni morski put kao trasu, biće od velikog značaja. Rusija uveliko koristi Severni morski put, a ukupan promet je već dostigao nivo kakav je bio u Sovjetskom Savezu. Novi projekti koji treba da budu realizovani pokazuju da će obim teretnog saobraćaja duž Severnog morskog puta nastaviti da raste“, rekao je za Sputnjik glavni urednik časopisa „Arktičke vedomosti“.
