Osnovni cilj Kongresa nacionalnog dijaloga Sirije jeste da se završi period suvišne internacionalizacije sirijskog konflikta, kaže za Sputnjik politikolog Dmitrij Evstafjev povodom sastanka predstavnika vlade i raznih opozicionih grupa u Sočiju.
On ukazuje da je od 2010. Sirija zavisila, pre svega, od interesa spoljnih sila. Evstafjev smatra da su neke pokušavale da destabilizuju a druge da normalizuju situaciju, kao Rusija i Iran.
„Vreme je da se sirijska pitanja rešavaju unutar zemlje. Sirijsko društvo je u principu spremno da započne izradu političke konstrukcije, koja će obezbediti stabilnost vlasti i društvenih odnosa u sledećoj deceniji. U tom smislu, kongres u Sočiju je samo početak ovog procesa i dobra je prilika za razgovor o okvirima u kojima će ići mirovni proces. I što je najvažnije, taj okvir definišu sami Sirijci, a ne spoljne sile, kao što je to ranije bio slučaj“, kaže Evstafjev.
Na Kongresu nacionalnog dijaloga Sirije učestvuje više od 1.500 predstavnika sirijskog društva, od izaslanika vlade do raznih opozicionih grupacija. Brojni su i posmatrači, ali među njima nisu predstavnici SAD. Liderka „astanske platforme“ sirijske opozicije Randa Kasis kaže da sirijsko pitanje ne može da bude rešeno pod okriljem SAD.
„Ovde, u Sočiju, možemo da započnemo proces normalizacije odnosa, uprkos mnogobrojnim neslaganjima unutar sirijske opozicije. Moramo da uradimo sve što od nas zavisi. Ne planiram da napuštam Soči dok ne bude formirana komisija koja će se baviti novim ustavom Sirije. Imamo nacrt Ustava, na kom smo radili godinu dana, i smatramo da je sekularnost države jedan od najvažnijih aspekata“, kaže Kasisova.
Naučni rukovodilac Instituta orijantalistike Ruske akademije nauka Vitalij Naumkin kaže da je normalno da na pregovorima u Sočiju dolazi do sporova između zemalja-garanata primirja u Siriji. To se, kako kaže, događa unutar svih koalicija.
„Što se tiče sirijske krize, ovde se odlučuje o sudbini ove zemlje, diskutuje se o njenoj budućnosti, suverenitetu, teritorijalnom integritetu. Sva neslaganja se mogu prevazići kroz dijalog. Ali trebalo bi uzeti u obzir i interese zemalja-garanata u sferi bezbednosti. Dobar primer saradnje je stvaranje zona deeskalacija u Siriji. Glavni cilj Rusije je sprečavanje nestanka sirijske države“, kaže Naumkin.
On dodaje da se zasad planiraju ustavne, administrativne i ekonomske reforme, koje će se sprovoditi korak po korak.
„Ali rešavanje sirijskog problema je nemoguće bez rešavanja kurdskog pitanja. Neophodno je pripremiti zajednički stav o tom pitanju, to je obavezan uslov za uspešne pregovore“, kaže Naumkin.
