Preciznije, na Zakon o jeziku je podneto 35.569 amandmana, a zvanično obrazloženje odlaganja rasprave je da je potrebno više vremena za njihovu pripremu i prevod, preneli su makedonski mediji.
Uprkos pozivu premijera Zorana Zaeva opoziciji da povuče toliki boj amandmana kako ne bi blokirali rad parlamenta, opozicija ne odustaje, a VMRO-DPMNE taj pritisak doživljava kao „silovanje demokratije“ radi spašavanja vlade.
Zakon o jeziku se našao na trećem čitanju u parlamentu nakon što je predsednik Đorđe Ivanov odbio da ga potpiše.
Opozicija i Ivanov smatraju Zakon o jeziku spornim.
Zakon podrazumeva uvođenje albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u Makedoniji u svim državnim institucijama i opštinama i gradovima u kojima živi više od dvadeset odsto Albanaca.
Inače, uvođenje albanskog jezika kao zvaničnog u Makedoniji je inicirano tzv. tiranskom platformom, koja je Albancima bila uslov da podrže vladu Zorana Zaeva, a sačinjena je u Tirani, uz punu podršku albanskog premijera Edija Rame.
Politički analitičar Vladimir Božinoski izjavio je je da se, kako je rekao, diplomatskim rečnikom rečeno, i evropski komesar Johanes Han i ambasador Francuske u Skoplju, zalažu za povlačenja Zakona o jeziku, kako bi se pronašlo rešenje prihvatljivo za sve.
Božinoski smatra da je 35.000 amandmana nisu blokirali skupštinu, već da je ona blokirana usvajanjem tog akta
Ukoliko Zakon bude povuče da bi se o njemu dodatno raspravljalo, svi reformski zakoni bi mogli u međuvremenu da budu razmatrani u parlamentu i onda, kako je rekao, neće biti problema.
„Ovaj zakon propisuje drakonske novčane kazne od četiri do 5.000 evra zbog neupotrebe, dok za neupotrebu makedonskog jezika kazne nisu predviđene“, rekao je Božinoski.
