„Nova američka strategija za tu državu izgleda kao put ka podeli te zemlje“, istakla je Zaharova.
Planovi SAD da ostanu prisutne u Siriji ne pomažu političkom rešavanju situacije u toj zemlji na osnovu rezolucija UN, dodala je Zaharova.
„Iz reči gospodina Tilersona smo shvatili da će američki partneri od sada računati na politički pristup. U isto vreme, kao cilj svojih postupaka Amerikanci i dalje proklamuju uklanjanje zakonski izabranog predsednika Sirije sa vlasti. Objavljeno je da Vašington namerava da američko vojno prisustvo na teritoriji te, naglašavam, suverene države bude na neodređeno vreme. Amerikanci nisu ni pomislili da o ovom izveštaju uzmu u obzir mišljenje vlade ove zemlje, koja je punopravni član Ujedinjenih nacija. Uvereni smo da je takav pristup u suprotnosti sa međunarodnim pravom i ne doprinosi političkom rešavanju unutarsirijskih problema na osnovu Rezolucije 2254 Saveta bezbednosti UN“, rekla je Zaharova.
U svom govoru na Univerzitetu Stanford, američki državni sekretar Reks Tilerson dao je niz izjava o Siriji. On je naglasio da američki, evropski i regionalni partneri neće pomagati u obnavljanju područja pod kontrolom sirijskog predsednika Bašara el Asada i pozvao druge zemlje da izvrše ekonomski pritisak na Asada.
Tilerson je dodao da će se SAD usredsrediti na stabilizaciju i političko rešenje u Siriji, a jedan od ciljeva Vašingtona biće smanjenje uticaja Irana u Siriji.
Do danas su u Siriji, u kojoj od 2011. godine traje oružani sukob, uspostavljene četiri zone deeskalacije: jedna u Idlibu, u koju spada i deo provincije Hame, druga severno od grada Homsa, treća u oblasti Istočne Gute u predgrađu Damaska i četvrta u provinciji Deri na granici Sirije sa Jordanom.
Govoreći o Kongresu nacionalnog dijaloga Sirije koji će biti održan u Sočiju 29. i 30. januara, Zaharova je pomenula da će na njemu učestvovati i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je blizu 1.600 predstavnika sirijskog društva, kao posmatrači su pozvani i UN, stalne članice Saveta bezbednosti UN, Egipat, Jordan, Irak, Liban, Saudijska Arabija i Kazahstan.
