„Balkanske države su tradicionalni i bliski prijatelji Rusije, neke od njih dele istu religiju“, rekao je Lavrov, prenosi „Dojče vele“.
On je kao primer za napade na Moskvu naveo primer Srpsko-ruskog centra u Nišu, istakavši da što više Moskva insistira na tome da taj centar služi samo za gašenje požara, to se na Zapadu sve više rasplamsavaju sumnje da Kremlj na taj način pokušava da utiče na prilike na Balkanu.
Lavrov je podsetio da je taj centar obezbedio pomoć mnogim zemljama, „ne samo u Srbiji, već i Crnoj Gori i, čak još i više, prema Zapadu“.
„Mislim da tamo radi osam Rusa i deset Srba. Oni vrše monitoring stanja kada je reč o iznenadnim situacijama i kad su u pitanju katastrofe ili prirodne nepogode. Pomažu da se to ublaži, gase požare i tamo šalju specijalnu avijaciju“, naveo je Lavrov za „Dojče vele“.
I pored toga, ukazao je, američki ambasador u Beogradu javno je zatražio od rukovodstva Srbije da ne potpiše nikakav ugovor o imunitetu za osoblje tog centra.
„Tražio je to javno, jer je, navodno, taj centar špijunsko gnezdo“, kazao je Lavrov na konferenciji za novinare u sedištu UN u Njujorku, u subotu.
Primetio je, međutim, da se, kada državljani drugih zemalja-članica NATO-a, koji obavljaju zajedničke vežbe u Srbiji, traže takvu zaštitu i imunitet, „to uopšte ne dovodi u pitanje“.
Obrazlažući dalje ulogu Rusije na Balkanu, ministar Lavrov, piše „Dojče vele“, ocenio je da se Rusija „okrivljuje svuda“, a što se Srbije tiče, „ona (Srbija) se okrivljuje za sve što se dešava na Balkanu“.
„Evo, Crna Gora je (tek) sada prestala da spominje ruski trag u događajima oko kojih su bili toliko verbalno zabrinuti (pokušaj navodnog državnog udara i atentata na Mila Đukanovića prošle godine za šta se sumnjiče državljani Rusije i Srbije, prim. aut). Ipak, verujem da će doći do otrežnjenja“, rekao je Lavrov, a „Dojče vele“ konstatuje da on pri tome nije ponudio više detalja o događajima o kojima su u Podgorici već utvrđene i neke sudske činjenice.
Obrazlažući šta bi trebalo dalje preduzeti, Sergej Lavrov kaže:
„Potrebno je da na Balkanu sarađujemo, kao što smo sarađivali kada je dogovoren Dejtonski sporazum (1995), koji je i dalje temelj za Bosnu i Hercegovinu. Ima još mnogo primera gde smo zajedno sa našim zapadnim kolegama i drugim zemljama — uključujući i Tursku — sarađivali kako bismo normalizovali situaciju u tom ili nekom drugom delu Balkana.“
Na pitanje DV šta misli o ideji da se organizuje „Dejton 2“, kao što to predlaže američki kongresmen Majk Tarner (iz Dejtona u Ohaju), koji je od Stejt departmenta već zatražio da organizuje novu konferenciju o BiH pod tim imenom, Lavrov je izrazio nedoumicu, ali i ruske uslove za to.
„Prvo je neophodno da saznamo šta je on mislio pod time. Nisam čuo o tome. Ali ako bi tako trebalo da ponovo pišemo (novi) ’Dejton‘, onda smo mi protiv toga. Verujem da Bosna ne bi izdržala takav izazov, jer bismo tako iznova počeli da razbijamo njenu državnost“, kazao je.
Ipak, šef ruske diplomatije veruje u otrežnjenje.
„Ne krive nas samo za Balkan, već i za uplitanje u Meksiko, a ja verujem i još ponegde“, odgovorio je Lavrov na pitanje „Dojče velea“ o američkim optužbama u vezi sa ruskom ulogom u Jugoistočnoj Evropi.
Primećujući da je odgovor ruskog ministra ironičan, „Dojče vele“ navodi da je Lavrov još rekao da su balkanske države „tradicionalni i bliski prijatelji“.
„Ja ne vidim nijednu drugu ulogu“, zaključio je šef ruske diplomatije.
