Globalno neodobravanje liderstva SAD najviše je u Norveškoj, čak 83 odsto, zemlji koju je predsednik nedavno pomenuo kao primarni izvor migranata u SAD. Tokom 2017. godine Norvežani su više osudili lidersku poziciju SAD nego lidersku poziciju Kine ili čak lidersku poziciju Rusije, zemlje koju Norveška uglavnom smatra za svoju najveću bezbednosnu pretnju.
Među 15 zemalja sa najvišim nivoom neodobravanja za 2017. godinu su zapadne zemlje i bliski američki saveznici, među kojima su Finska, Švedska, Island, Belgija, Holandija, pomenuta Norveška, ali i Meksiko i Novi Zeland.
Komentarišući istraživanje Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže da rezultat ni u kojem slučaju ne treba povezivati sa dugoročnim planovima SAD i saradnjom sa tim zemljama od Drugog svetskog rata. Neodobravanje američkog rukovodstva uzrokovano je isključivo dolaskom Donalda Trampa na čelo Amerike, kaže Proroković za Sputnjik.
„Pojedine evropske države su mnogo žešće i odlučnije u sprovođenju neoliberalne ideologije, nego što je Vašington ikada bio. Dolaskom Donalda Trampa povučena je ručna kočnica. Na mnogim poljima vidimo sasvim drugačiju retoriku kada se govori o slobodnoj trgovini, ljudskim pravima, omogućavanju migracija. Otuda nekakav ideološki sukob između dojučerašnjih saveznika i SAD“, objašnjava Proroković.
U samom vrhu liste zemalja koje ne odobravaju liderstvo SAD je i Kanada. Proroković kaže da se na tom primeru najjasnije vidi koliko se Amerika svojom ideologijom, ali i konkretnim potezima, transformisala tokom Trampove vladavine.
„Kanada je glasala za Trudoa, glasala je za drugačiju imigracionu politiku, ta zemlja potpuno drugačije nastupa i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i njeni predstavnici na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, apsolutno je jasno da je rezultat istraživanja rezultat njihovog trenutnog nezadovoljstva Trampovom administracijom“, kaže naš sagovornik.
Prema istraživanju „Galupa“ američko liderstvo u prošloj godini odobrila je većina građana u 27 zemalja, što je manje nego prethodne. Tri zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom su na vrhu liste za 2017. godinu: Kosovo, sa 75 odsto, Albanija, sa 72 odsto, i Gvineja, sa 71 odsto. Jasno je da podrška takozvanoj kosovskoj nezavisnosti i dalje doprinosi dobrim odnosima Sjedinjenih Američkih Država sa Kosovom i Albanijom. Ne treba zaboraviti da je odluka o takozvanoj kosovskoj nezavisnosti povukla i brži prijem Albanije u NATO, ali, nažalost, ovde se američki uticaj na Balkanu ne završava, kaže Dušan Proroković.
„Sada vidimo da Amerika igra aktivnu ulogu u Makedoniji, kako bi se formirao neki treći entitet na Balkanu, u kojem bi Albanci bili ubedljiva većina. Zato Sjedinjene Američke Države nesumnjivo igraju na albansku kartu na Balkanu, to je postalo očigledno još krajem devedesetih godina prošlog veka, a danas je još očiglednije za sve koji u to nisu verovali i zbog toga ovolika podrška Albanaca svakoj administraciji u Vašingtonu ne treba da čudi“, ocenjuje Proroković.
On skreće pažnju na činjenicu da je mlada albanska politička elita školovana u Americi „ciljano i organizovano“. Ti ljudi ili već rukovode institucijama u Prištini, Skoplju i Tirani ili će tek rukovoditi, tako da i sa te strane gledano, ima razloga da oni ovako optimistično i sa puno entuzijazma podržavaju SAD, zaključuje Proroković na kraju razgovora za Sputnjik.
