Stav zvanične Moskve je poznat od ranije — Rusija nema nameru da uplaćuje novac Savetu Evrope za rad Parlamentarne skupštine SE sve dok joj ne bude vraćeno pravo glasa u toj organizaciji, oduzeto zbog prisajedinjenja Krima Rusiji. Reč je o sumi od 11 miliona evra.
Rusija je, pored Francuske i Nemačke, jedan od tri najveća finansijera te organizacije, pa je to sada ozbiljan udarac za budžet Saveta Evrope.
Iako je Rusiji oduzeto pravo glasa u toj organizaciji, generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland smatra da Rusija kao država-članica Saveta Evrope treba da plati članarinu, između ostalog za februar ove godine.
Međutim, stav Moskve je nepromenjen — dok Rusiji ne budu vraćena prava u PSSE, o uplatama se ne može razgovarati.
U Državnoj dumi su zahteve Saveta Evrope da plati članarinu bez obnavljanja članstva nazvali „apsurdnim, nerazumnim i nelogičnim“. Uprkos tome što ruska strana nastavlja da radi na ratifikaciji statutarnih dokumenata, njoj nije dozvoljeno da raspravlja o tim dokumentima.
„Savet Evrope je organizacija koja je u vreme nastanka, a i u daljem radu propagirala princip jednakosti svih njenih članova. Međutim, kampanja diskreditacije Rusije, koja je bila započeta čak i sa tribina PSSE i čiji je vrhunac bio oduzimanje prava glasa, pre svega ne odgovara interesima Rusije, a drugo, ne ispunjava deklarisane ciljeve koji su u osnovi Saveta Evrope. U ovoj situaciji, sa moje tačke gledišta, Ruska Federacija reaguje apsolutno ispravno“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Vladimir Šapovalov.
Kako ističe analitičar, dalje diskreditovanje Rusije od strane Saveta Evrope i sprovođenje politike dvostrukih standarda, stavlja pod sumnju perspektivu rada Rusije u okviru Saveta Evrope.
„Pitanje je da li je u interesima Rusije članstvo u PSSE ako ta organizacija demonstrira neprijateljske akcije, protivi se svim pokušajima da se nađe kompromisno rešenje za taj problem? U situaciji kada su ruski predstavnici lišeni prava glasa, neplaćanje članarine je najumerenija reakcije Moskve na poteze PSSE. Nije Moskva ta koja u ovoj situaciji treba da menja svoju poziciju, već Savet Evrope treba da preispita svoju politiku prema Rusiji“, rekao je Šapovalov.
Analitičari navode da je učešće u organizacijama poput SE dobrovoljno, pa stoga zahtevi za plaćanje članarine bez punog učešća deluju neobično.
Osim toga, politikolozi smatraju da će Brisel, pre ili kasnije, shvatiti da se bez Moskve jednostavno ne mogu rešiti evropska pitanja i da će od Rusije biti zatraženo da se vrati u tu organizaciju, a da je odluka o ograničavanju rada ruske delegacije u PSSE doneta ishitreno.
S druge strane, Savet Evrope već razmatra mogućnost ukidanja sankcija Rusiji, jer se plaši povlačenja Moskve iz te međunarodne organizacije.
Prema vestima iz Strazbura, gde je u toku januarska sednica PSSE, generalni sekretar Torbjorn Jagland insistira da se Rusija vrati radu u PSSE do samita organizacije, koji će se odraziti iduće godine, kada organizacija obeležava 70 godina postojanja.
Jagland smatra da je potrebno vratiti sve zemlje-članice organizacije, a da bi izlazak Rusije iz članstva bio „veliki gubitak za Evropu“ i „korak nazad“.
Kako navode zapadni mediji, zbog zabrinutosti da bi Rusija mogla da napusti tu organizaciju, generalni sekretar PSSE obišao je nekoliko evropskih prestonica da bi upozorio svoje kolege o „ozbiljnom riziku“ u slučaju povlačenja Moskve iz Saveta Evrope „ako se ne ispune njeni zahtevi“.
Podsetimo, Rusija od 2016. godine ne šalje dokumente neophodne za akreditaciju svoje delegacije u PSSE, jer je 2014. i 2015. godine ruskim parlamentarcima oduzeto pravo glasa na sednicama i mogućnost da učestvuju u radu statutarnih tela Skupštine zbog njihovog stava o Krimu. Letos je Rusija obustavila uplatu dela doprinosa u budžet Saveta Evrope do potpunog vraćanja ovlašćenja nacionalnoj delegaciji. Moskva i dalje ispunjava svoje obaveze, preuzete ranije prema konvencijama Saveta.
Ukrajina je prošle godine zapretila da će napustiti PSSE u slučaju da se Skupštinu vrate predstavnici Rusije.
