Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na velikoj konferenciji za novinare 15. januara predložio je da se stvori zakonska baza za zaštitu interesa ruskih građana koji rade u privatnim vojnim kompanijama u drugim državama. Zakon se već priprema i uskoro se može pojaviti pred poslanicima Državne dume.
Šef komiteta Saveta federacije za odbranu Viktor Bondarjov izjavio je za Sputnjik da će privatne vojne kompanije biti pod jurisdikcijom Ministarstva odbrane.
„One mogu biti realna pomoć regularnim snagama, a ne neka alternativa sličnim strukturama, čiji prioriteti nisu nacionalni interesi, već novac“, rekao je on.
Kako se očekuje, privatne vojne kompanije će učestvovati u kontraterorističkim operacijama u inostranstvu, u zaštiti suvereniteta savezničkih država od spoljne agresije, kao i u obezbeđenju različitih objekata.
„Privatne vojne kompanije se ne stvaraju uvek radi vođenja borbi, u većini slučajeva nisu za to. One uglavnom ispunjavaju funkcije obezbeđenja, pomažu prilikom isporuka materijalnih sredstava, između ostalog čuvaju naftna polja, gasovode. Nekada privatne vojne kompanije pomažu u rešavanju ovih zadataka, kada država želi da ostane po strani u odnosu na neku situaciju i ne želi da pokaže svoje prisustvo u nekom regionu. U tome im pomažu privatne vojne kompanije, koje su, na primer, registrovane u inostranstvu i nemaju obaveze koje ima regularna vojska. To je korisno. Moram reći da mi po ovom planu zaostajemo. Mi smo tu pioniri, a tržište je odavno podeljeno, bez nas. Kako bi se ušlo u bilo koji segment tog tržišta, potrebno je preduzeti velike napore. Konkurencija je velika“, rekao je za Sputnjik ruski vojni analitičar i pukovnik u penziji Hodorjonok.
Ovo tržište se ubrzano razvija. Na njemu su dominantni anglosaksonci, pre svih SAD i Velika Britanija, prate ih Francuska, Izrael, dok je u poslednje vreme posebno aktivna Kina. Oni se mogu naći u Iraku, Avganistanu, Jemenu, mediji su pisali da su učestvovali i u ratu u Hrvatskoj. Nije tajna da najveće ugovore privatne kompanije dobijaju od Stejt departmenta, agencije CIA i Pentagona. Samo za prvih šest godina rata u Iraku, SAD su platile ovim kompanijama za različite zadatke više od 60 milijardi dolara. Koliko je važna njihova uloga u svetskim žarištima, pokazuje to da je administracija Donalda Trampa angažovala predstavnike dve privatne vojne kompanije „Blekvoter“ i „Din korp“ u izradi američke vojne doktrine.
„Mnogi kažu da u svetu nisu igrači samo posebne države, već i transnacionalne korporacije koje su mnogo jače od mnogih država, čak i uzetih zajedno. Strukture za obezbeđenje koje se asociraju sa različitim transnacionalnim korporacijama takođe imaju mnogo naoružanja i izlaze iz okvira običnih pružanja usluga obezbeđenja“, rekao je za Sputnjik politički analitičar međunarodne posmatračke organizacije CIS-EMO Stanislav Bišok.
Rusija ima veliku prednost, jer ima veoma iskusne oficire koji su svoj zanat „pekli“ na prvim linijama fronta, pre svega u Siriji.
„Privatnim vojnim kompanijama nisu potrebni penzioneri, već mladi, zdravi ljudi od 25 do 35 godina. Uvek se nađe neko ko bi da im se pridruži. To su vojnici iz vazdušno-desantnih snaga, snaga za specijalne operacije koji su obučeni za vođenje borbenih akcija, to jest kontingent za kompletiranje privatnih vojnih kompanija se uvek nađe. Imaš veštine, stručnost, ali ne i posao. I odjednom dolaze dobri ljudi i pitaju: ’Da li bi učestvovao tu ili tu?‘ ’Naravno, tim pre, za dobre pare!‘“, objasnio je ruski pukovnik.
Već sada državne korporacije, kao što su „Gasprom“, „Rosatom“, „Rosnjeft“, „Ruske železnice“ imaju ugovore na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi za obezbeđivanje gradilišta, naftnih polja i transporta sa strukturama koje su u suštini privatne vojne kompanije. Nakon povlačenja glavnog kontingenta Oružanih snaga Rusije iz Sirije, otvara se prostor da jedan deo njihovih obaveza preuzme nova struktura koja se tek stvara.
Nacrt zakona je već poslat u Vladu radi dobijanja ekspertskog mišljenja. Podsetimo, još 2012. godine Vladimir Putin je podržao u Rusiji ideju stvaranja sistema privatnih vojnih kompanija, dok je Državna duma ovaj zakon odbila da usvoji 2014. godine.
