Geri Lukas, gitarista svetskog glasa, kantautor i kompozitor nominovan za nagradu Gremi, sa diskografijom koja broji više od 30 solo albuma u raznim žanrovima, bio je gost ovogodišnjeg Kustendorfa. Svirao je na otvaranju festivala uz nemi film „Međučin“ Reni Klera iz 1924. godine, kao i uz kadrove iz nemog ostvarenja „Okovana filmom“, snimljenog prema scenariju Vladimira Majakovskog. Pitali smo Lukasa s kojim je osećanjem došao na Kustendorf.
— Svirao sam u Beogradu na BELEF-u kao član „Bifhart“ ansambla koji se zove „Medžik bend“. To je bila 2004. ili 2005. godina, moj prvi susret sa vašom zemljom i svidelo mi se da sviram u Beogradu. Dugo sam pokušavao da organizujem solistički koncert kod vas, ali nisam imao sreće. Vrlo sam uzbuđen i počastvovan što sam pozvan da nastupim na ovom festivalu. Čuo sam samo reči hvale o ovom događaju.
Koliko sam čula, Vi imate dublje veze sa Srbijom i Balkanom uopšte?
Da. Kao prvo, obožavam muziku s ovih prostora. Takođe i Emira Kusturicu i njegov bend „No smoking orkestra“ koji ima veliki uticaj. Mnogi moji prijatelji iz Amerike ga slušaju. Volim njegove filmove i njegovu muziku. Uz njega sam zavoleo srpski zvuk, o kome bih želeo da saznam još, kao i o lokalnim muzičarima. Svakako je sve to povezano sa mnom, pošto su moji koreni sa prostora istočne Evrope, zapravo jevrejski. S majčine strane iz Poljske, a sa očeve iz Češke. Zapravo, mi kažemo iz Bohemije, zato što je to bila Austrougarska. Kada nastupam u ovom regionu, osećam se kao kod kuće. Volim kulturu i istoriju ovog podneblja. Fizički, može se reći da je ovo jedno od najlepših mesta na svetu. A doći na Kustendorf, iza planinskih vrhova, na snegom prekriveno mesto sa planinskim drvenim kućicama, živopisnom crkvicom…
Da popričamo malo o Emiru Kusturici kao muzičaru. Da li je bolji filmski reditelj ili gitarista?
Ako baš te dve njegove veštine stavite jednu pored druge, možda je ipak bolji reditelj. Mada je sasvim solidan na gitari. Smatram da je vrlo talentovan za režiranje i upravljanje ansamblom. On takođe ima veliki glas koji mi se sviđa, proizvodi moćan zvuk svojim glasom i svojim bendom. Gledao sam ga pre na probi i vrlo sam bio impresioniran dok sam ga slušao uživo. Počastvovan sam što ću večeras poslednju numeru izvesti s njima.
Sarađivali ste sa velikanima svetske muzičke scene. Ko je od njih ostavio najveći utisak na Vas?
Prvi je definitivno bio Leonard Bernštajn. Moj prvi dolazak u Evropu bio je 1973. godine. Nastupao sam u Beču na Bernštajnovom koncertu, svirao sam električnu gitaru. Nastupali smo sa velikim simfonijskim orkestrom iz Jejla. Tu su bili mnogi pevači. To je bio sjajan projekat — osnova je bila katolička misa, ali je on, kao Jevrejin, u sve uključio i lični pečat. To je bila dobra mešavina, dobar muzički miks.
Koliko je teško stvarati muziku kao što je Vaša, muziku iz srca, u zemlji u kojoj je sve podređeno zabavi i komercijalizaciji?
Znamo da se nalazimo u veoma komercijalnim vodama — svi smo mi u muzičkom biznisu, a medijski pejzaž je danas takav da o svemu odlučuju veliki brojevi, visoki rejtinzi. Ali mislim da moja muzika daje šansu publici da je čuje, da je prihvati. Ona nije avangardna. Nije krajnost. Ljudi je vole jer je osećaju srcem. A ja dajem najbolje od sebe u svakom trenutku — 200 odsto — kad je posao u pitanju.
Kako sa stanovišta umetnika vidite trenutnu situaciju u svetu? Novi Hladni rat, odnos između velikih sila kao što su Amerika i Rusija?
Kao umetnik, uvek sam na strani žrtava, svuda u svetu, na bilo kojoj strani bilo koje granice. U najvećoj meri smatram da je svet samo jedan, ne verujem u podele po rasnoj i verskoj osnovi, verujem u slobodu mišljenja i izražavanja. Ne volim kada mi „lepe“ etikete, ali u osnovi mislim da sam neka vrsta levičara. Velika je šteta što se trenutno Rusija demonizuje. Zaista se preteruje s tim. Ali ne želim da diskutujem o toj temi, imam sopstvena osećanja u vezi sa svim tim. Smatram da je posao umetnika da ućuti i da svira — da pusti muziku da govori umesto njega. Ona prevazilazi sve granice koje postavlja politika i ume da bude zaista najbolji ambasador i promoter nacije bez prisustva ijednog političara. Muzika govori sve.
Da li znate ko je Brajan Hojt Ji?
Ko je to?
